Dodatni oprez od širenja afričke kuge svinja

53

Latentna opasnost širenja afričke kuge svinja traje još od 2017. godine, odnosno od pojave žarišta tog virusa u susednoj Rumuniji.

Kikinda i sever Banata, kao pogranična oblast, pod posebnim su rizikom, pa je na farmama i individualnim gazdinstvima neophodna primena svih propisanih preventivnih mera. Na teritoriji Severnobanatskog okruga, na sreću, nije zabeležen ni jedan slučaj afričke kuge svinja, pa valja sve učiniti da tako i ostane.

Iako konstantan pritisak širenja afričke kuge svinja sad već predugo traje, ne postoji veliki strah, već neophodan oprez, objašnjava Kikinđanin Predrag Gajski, jedan od, nažalost, sve malobrojnijih uzgajivača svinja na severu Banata.

– Strah uvek postoji, ipak je ovo dug vremenski period, ali za sve nas koji se bavimo ovim poslom neophodan je dodatni opreznost, jer ne bi želeli da preko noći izgubimo sve. Moramo da se pazimo, veterinarske kontrole su redovne, obilaze nas, govore nam o merama koje moramo da preduzimamo – kazao je Predrag Gajski.

Kikinda i sever Banata, kao pogranična oblast, pod posebnim su rizikom, pa je na farmama i individulanim gazdinstvima neophodna primena svih propisanih preventivnih mera.

– Možemo reći i alarmanta situacija, zato što smo visoko rizično područje, zato što nam je granica sa Rumunijom tu i mora se baciti akcenat na upozorenje svim vlasnicima i držaocima svinja da nivo biosigurnosnih mera mora biti podignut maksimalno – izjavila je Ksenija Laketa, šefica kikindskog Odseka Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za veterinu.

– Pa, ne smeju se opuštati, što se tiče afričke kuge. Jednostavno, ne treba nikoga puštati u dvorište i kada ulaze mora se obaviti dezinfekcija. Svinjce redovno treba dezinfikovati, sada je bar na tržištu moguće pronaći tu hemiju – dodao je Gajski.

Važno je napomenuti da vakcina protiv afričke kuge ne postoji, pa i lečenja praktično nema. Eventualna slučaj afričke kuge uništava inače preskroman postojeći stočni fond i nanosi velike finansijske gubitke, pa su to više nego dovoljni razlozi za oprez.

– Bolest se podmuklo kreće, i kada mi dijagnostikujemo, znači da je ona već ušla u zapat. Ova bolest može dovesti, a to se već dešavalo u drugim zemljama, do propadanja čitave grane proizvodnje svinja. Iz te situacije je jako teško posle se oporaviti – kazala je Laketa.

Zbog rizika od širenja bolesti, formirani su regionalni i lokalni krizni centri, a pojačan je inspekcijski nadzor, kao i rigoroznije kontrole na graničnim prelazima. Zbog činjenice da divlje svinje predstavljaju jedan od najvećih rizika unošenja zaraze iz Rumunije u Srbiju, posebnu ulogu u prevenciji imaju i članovi lovačkih društava.

Izvor: RTV

Foto: Pixabay, Unplash


reklama