Promena klime, niža otkupna cena meda, veliki broj falsifikata na tržištu. Sve su to problemi s kojima se pčelari bore. Neki uspevaju da se održe, ali mnogi odustaju od proizvodnje. Pa je i na Sajmu meda u Beogradu, svake godine sve manje izlagača.
Falsifikovani med je nekada bio retkost. Sada dominira na tržištu. Za potrošače je poražavajući podatak da je tek u svakoj trećoj tegli pravi med. I to su podaci na svetskom nivou. Koji je med pravi, a koji veštački, ni stručnjaci ne mogu lako da procene, već samo uz laboratorijske analize.
– Nećete verovati da su ovi koji rade falsifikate kao čarobnjaci, prevare profesore koji se više od 30 godina bave pčelarstvom i medom kao što sam ja. Ja sam jednom prilikom u inostranstvu imao prilike da me čovek pita koji je to med, ja sam rekao koji je, a on kaže, profesore, to je čist falsifikat – rekao je predsednik Srpskog društva za testiranje kvaliteta meda prof. dr Slađan Rašić.
Pre pet godina za kilogram meda otkupna cena je bila sedam evra, sada tri. I tu su opet u prednosti proizvođači falsifikata.
– Koriste se razne melase ili bombon sirupi i šta ja znam šta sve koriste, neke proizvode koji u nabavci koštaju 50 do 100 dinara, a ovamo izađu na tržište sa 400 do 500 dinara i onda mi nikada ne možemo da budemo konkurentni – objasnio je pčelar iz Vlasotinca Zoran Krstić.
Pčelari kažu da tegla prirodnog meda ne sme da košta manje od hiljadu dinara. U protivnom, proizvodnja se ne isplati.
– Poznajemo mnogo pčelara, posebno moj otac koji je dosta pčelara opčelario, ali nažalost veliki broj njih je posle nekoliko godina odustao jer je teško naći svoju računicu u svemu tome – kaže pčelar sa Sokolskih planina Đorđe Radovanović.
Potrošači se pitaju kako pronaći pravi med, kad falsifikatori mogu da prevare i stručnjake. Rešenje je u tradiciji i poverenju. Milojkovići sa Homoljskih planina imaju 600 košnica i med prave više od pola veka.
– Imamo mušterije u Beogradu, Novom Sadu, šaljemo med pouzećem. Prodajemo matični mleč, propolis, bagremov, livadski, šumski, lipov med, selimo košnice – priča Svetlana Milojković iz sela Kamenovo.
Osim što nam daju med, pčele su i najznačajniji biljni oprašivači. Iako je još Ajnštajn govorio da kada bi pčele nestale, za četiri godine ne bi bilo života na Zemlji, ljudi ih vrlo često nemarom i hemikalijama ubijaju.
Izvor: RTS
Foto: Freepik