Sektor slatkovodne akvakulture u Srbiji suočava se sa padom prihoda, profitabilnosti i zaposlenosti, dok istovremeno raste zavisnost domaćeg tržišta od uvozne ribe. Podaci bonitetne kuće CompanyWall pokazuju da je tokom 2025. godine poslovala 121 kompanija, nešto više nego prethodnih godina, ali finansijski rezultati ukazuju na nastavak negativnog trenda.
Ukupni prihodi sektora pali su sa 10,13 milijardi dinara u 2023. na 9,32 milijarde dinara prošle godine, dok je dobit smanjena sa gotovo 372 miliona na svega 125,9 miliona dinara. Istovremeno je broj zaposlenih opao sa 941 na 867 radnika.
Kako prenosi Biznis.rs, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Zoran Marković ističe da domaći proizvođači ribe već godinama posluju u veoma nepovoljnim uslovima, a kao najveće probleme navodi virusne bolesti, klimatske promene i nedostatak državne podrške.
On objašnjava da se proizvođači šarana i pastrmke već decenijama bore sa ozbiljnim virusnim oboljenjima koja mogu izazvati ogromne gubitke, ali da, za razliku od drugih grana stočarstva, proizvođači ribe uglavnom sami snose posledice.
Drugi veliki izazov predstavljaju klimatske promene. Sve manje količine vode u rekama, izvorima i kanalima, kao i rast temperature vode, direktno utiču na proizvodnju i otežavaju uzgoj ribe. Treći problem je izostanak subvencija, koje su poslednji put isplaćene pre četiri godine i iznosile su svega deset dinara po kilogramu proizvedene ribe.
Ipak, Marković smatra da Srbija raspolaže značajnim potencijalom za razvoj akvakulture. Podseća da domaća proizvodnja zadovoljava svega oko 20 odsto potreba tržišta, dok se za uvoz ribe godišnje izdvaja više od 100 miliona dolara. Kao posebno perspektivnu navodi proizvodnju šarana, ističući da u Banatu postoje velike površine zemljišta koje bi mogle biti iskorišćene za izgradnju novih ribnjaka.
Prema njegovim rečima, dodatna prednost Srbije jeste razvijena proizvodnja žitarica koje predstavljaju osnovu za proizvodnju hrane za ribe, kao i kvalitetan genetski potencijal za unapređenje uzgoja šarana i pastrmke.
Sličnu ocenu iznosi i Nikola Ilijašević iz kompanije Perućac IN, koji kaže da proizvođači pastrmke sve više osećaju posledice klimatskih promena.
Najveći problem, kako navodi, predstavlja sve nepovoljnija hidrološka situacija, odnosno nedostatak kvalitetne, hladne i bistre vode, bez koje nije moguće povećati proizvodnju. Iako pojedini proizvođači koriste tečni kiseonik kako bi ublažili posledice visokih temperatura i manjka vode, to, ističe, može samo privremeno da pomogne i ne predstavlja trajno rešenje.
Ilijašević upozorava da je zbog nedovoljne domaće proizvodnje Srbija primorana da uvozi sve veće količine pastrmke, pre svega iz Bosne i Hercegovine, dok se šaran uvozi i iz Mađarske, Češke, Poljske, Hrvatske i drugih evropskih zemalja.
Sagovornici smatraju da bi prvi koraci ka oporavku sektora trebalo da budu izjednačavanje položaja akvakulture sa ostalim granama stočarstva, obnavljanje i povećanje subvencija, nadoknada štete nastale usled zaraznih bolesti, ukidanje pojedinih nameta, kao i pojednostavljenje administrativnih procedura za izgradnju novih ribnjaka.
Marković dodaje da bi veća ulaganja u automatizaciju, sisteme za kontrolu kvaliteta vode i druge savremene tehnologije mogla značajno da unaprede konkurentnost domaće proizvodnje, ali upozorava da većina ribnjaka trenutno nema finansijske mogućnosti za takve investicije bez ozbiljnije podrške države ili novih izvora finansiranja.
Izvor: Biznis.rs
Foto: ChatGPT/AgroTV, Envato