Dragačevski mesečar – sjajna sorta za hobiste, ali i ranu plasteničku proizvodnju

487

Dragačevski mesečar, stara, autohtona sorta krompira se još retko gde uzgaja. Ali, zahvaljujući profesoru Zoranu Broćiću sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i porodici Koturović iz okoline Dragačeva, ponovo postaje aktuelna i nalazi svoje mesto u proizvodnji.

Broćić kaže da se slika proizvodnje krompira u Srbiji menja u odnosu na ono na šta smo navikli i naučili u prošlosti. Naime, oduvek je važilo da je krompir biljka koja voli prohladno vreme i brdsko-planinske terene, međutim, u poslednje vreme se proizvodnja seli baš u ravnicu, a razlozi su, naravno, ekonomski. Nedostatak radne snage, male površine, mogućnost navodnjavanja – sve su to faktori koji su otežavajući u tradicionalnim proizvodnim područjima krompira. U ravnici je lakše primeniti svu agrotehniku, ali kvalitet krompira je nešto lošiji.

Osim spoljnih uslova, odabir sortimenta je od ključnog značaja.

„Razlika između industrijskog i baštenskog krompira može biti velika. Jedan od glavnih faktora jesu sorte krompira koje se gaje. Ono što danas karakteriše savremenu tu masovnu proizvodnju je novi sortiment koji se jako često menja. Svake godine se uvode 3-4 nove sorte. Neke su se odomaćile, dugo traju, ali uglavnom proizvođači vole da uzmu sorte koje postižu visoke prinose 60, 70, pa i 80 tona. Često te sorte nemaju zadovoljavajući kvalitet, pre svega upotrebni. U tom procesu selekcije se uglavnom gube neka svojstva, upravo ta konzumna. Često potrošači kažu nije to onaj krompir koji sam ja jeo kod moje bake, kod mog dede “ kaže profesor Broćić.

Nažalost, kada je u pitanju proizvodnja sopstvenog semena, nemamo čime da se pohvalimo, pa se seme krompira uglavnom uvozi iz Holandije ili Nemačke.

„Osim sorti koje su odomaćene poput Dezire Kennebek, pre 3-4 godine smo mi uspeli da ozdravimo jednu staru autohtonu sortu i nazvali smo je Dragačevski mesečar. Našli smo je u jednom selu, Gornji Dubac, u Dragačevu. Porodica Koturović je dugo to negovala, ona se bila praktično izgubila iz proizvodnje. Poslednje tri godine preko 500 ljudi je imalo priliku da to gaji u svojim baštama, da testira. Odgovor je vrlo pozitivan, da je to ona stara sorta, kvalitetna. Ljudi koji pamte, koji su nešto stariji od mene kažu: “E baš vam hvala, profesore, što ste očuvali ovaj mesečar”, objašnjava Broćić.

Zbog izuzetno brze vegetacije, dragačevski mesečar pokazuje izuzetnu otpornost na najčešća oboljenja krompira. Ova sorta ni ne stigne da uđe u sezonu kišnog dela godine kada listove krene da napada plamenjača. Krompirova zlatica je napada, ali tu se preporučuje ručno skidanje.  Sorta se karakteriše kao rana, sa izuzetnim kvalitetom krtole i odličnom mogućnošću skladištenja. Pogodna je za ranu proizvodnju kako na otvorenom, tako i u zaštićenom prostoru. Već nakon 45-50 dana od nicanja može se očekivati 300-400 grama mladih krompirića po jednoj biljci. Pokožica duguljastih krtola je crvena, glatka i tanka, bez krastavosti. Osnovni „adut“ ove sorte je povećana količina antioksidanasa.

„Naša ideja je da napravimo nekakav brend, možda za etno turizam, za ove hobiste koji vole. A ona je jako pogodna i za ranu proizvodnju i za plastenik. Mislim da će tu naći svoje mesto. Možda neće biti masovno rasprostranjena kao neke druge sorte, ali da imamo nešto što je sve očuvalo kod nas i što će možda zaživeti u sledećim decenijama“ zaključio je Broćić.

Izvor: Bolja zemlja, Blic

Foto: Pixabay, Freepik, azerbaijan_stockers on Freepik

 


reklama