Dunja je zlata vredna i u šljivarskom topličkom kraju

162

U šljivarskom kraju, u okolini oko Blaca, jedna porodica je odlučila da svoj život posveti još jednoj voćki sa mnogo većim, ali i ne tako slatkim plodom.

Može sirova, još bolja je u slatkom, može u džem, ali možda je i najbolja u tečnom stanju – u rakiji. Da, radi se o njenom veličanstvu – dunji.

Blace i njegova okolina u Topličkom okrugu, poznati šljivarski kraj. Međutim, porodica Petrović se nije okrenula samo „srpskom zlatu“, već je za svoj voćarski poziv odabrala i jednu, danas ne tako čestu voćku – dunju.

Perovići se dunjom bave već dugo, imaju zasade stare i 50 godina, jer se pokazalo da ovaj kraj sa velikim broje sunčanih dana pogoduje gajenju ovog voća, a ne samo mnogo raširenije šljive.

Njihova dunja je i ove godine, sa mnogo sunca i kišom pred berbu koja je nalila plod, odlično rodila na tri hektara tako da Petrovići i od svoje šljive i dunje očekuju dobru zaradu. Naravno, prevashodno zbog dobre cene koja je ove godine formirana za žuti plod.

Rod se obere za samo nekoliko dana, zahvaljujući dovoljnom broju radnika koje Petrovići angažuju. Dunja je takva da ne može da se bere mašinski, pa su tu potrebne vredne i vešte ruke.

– Dunja je savršen izbor, jer kada se obere šljiva u voćarstvu ovde više nema posla tako da možemo njoj da se posvetimo. A ova naša leskovačka dunja obilato vraća, i ove godine imamo 100 kila po stablu, a ni rod od 40 tona po hektaru nije iznenađenje. A može i dva puta više – kaže domaćin Aleksandar Petrović.

Sa plasmanom ove godine Petrovići nemaju problema jer ceo rod je unapred prodat.

– Ljudi je traže. Treba destilerijama, treba pijacama… tako da tu nema problema. Cena je 35 dinara i time smo zadovoljni, iako i tu može bolje – objašnjava Aleksandar.

Sa tom cenom, čak i sa „prepolovljenim“ prihodom, Petrovići će ove godine zaraditi 36.000 evra na dunji. Ali da bi tako nešto moglo da se „napravi“ na zasadima se primenjuju pune agrotehničke mere, što i nije čudo pošto je Aleksandar inženjer poljoprivrede.

– Dunja kao dunja nije previše zahtevna kao kultura. Potrebno je voditi računa o sadnom materijalu koji mora biti jako zdrav. Na našim prostorima je bilo dosta problema se ervinijom, koja izaziva sušenje voćaka. Ako se ne odstrane odmah zaražena stabla, ceo dunjar može da propadne za godinu dana – upozorava Petrović.

Da Petrovići znaju „kako treba“ potvrđuju i iz lokalne Poljoprivredo-savetodavne stručne službe.

– Dunja je tek četvrta ili peta voćna vrsta po raširenosti u opštini Blace. Ali Petrovići su naš možda i najozbiljniji proizvođači dunja i uspešno su izbegli zamke u koje su pali neki drugi uzgajivači, pre svega sa ervinijom. Da nije te bolesti, imali bi ovde mnogo više mladih zasada što je šteta jer dunja je prilično profitabilna voćka  – kaže Bojan Nikolić, iz PSSS.

A profit može višestruko da se uveća, Aleksandar Petrović kaže i do četiri puta, ako se dunja preradi. Upravo zbog toga Petrovićoi planirau da zaradu koju ostvaruju na sušenoj šljivi iz svoje nove sušare ulože u gradnju destileriju rakije. Tek tada će zaokružiti celu proizvodnju dunje i šljive i izvući maksimum iz svog truda i ulaganja.

Izvor: Agro TV, 24sedam

Foto: Agro TV


reklama