Dunjarica (Cotoneaster) potiče iz Kine, a pripada porodici Rosacea. U pitanju je veoma zahvalna biljka, koja odlično podnosi sušu, zahteva jednostavno održavanje, a popularnost u Evropi je stekla zahvaljujući neverovatnoj otpornosti na mraz, pa predstavlja idealan ukras zimskog vrta. U našim krajevima se gaji od XX veka, uglavnom u vidu žive ograde, grma ili dekoracije kamenjara. 

Dunjarica je niska, ukrasna biljka, a u zavisnosti od sorte, može narasti od 50 cm do 5 m. Listopadne sorte se odlikuju listovima lepih jesenjih boja, a zimzelene ukrasnim crvenim plodovima koji krase vašu baštu i preko zime, a predstavljaju i hranu pticama. Budite oprezni prilikom rukovanja ovom biljkom, jer su njeni plodovi otrovni za ljude zbog prisustva cijanogenih glikozida. Sorte najzastupljenije u našim krajevima su Cotoneaster dammeri i Cotoneaster horizontalis, obe zimzelene, odnosno polu-zimzelene.

Za sadnju je najbolje izabrati mesto u polu-senci, sa dobro dreniranim, propusnim tlom. Dunjarica nije veliki probirač kad je kvalitet zemljišta u pitanju, ali ne podnosi zabarivanje i preteranu vlagu. Zaliva se samo nakon sadnje, i tokom dužih perioda bez padavina. Koren joj je snažan i dobro razvijen, pa joj suša ne predstavlja preteran problem, ali prevelika vlaga može dovesti do truljenja. Sadnju je najbolje obaviti u jesen, a dunjaricu možemo saditi samu, ili u kombinaciji sa drugim cvećem. Odlično je rešenje za kamenjare ili kose padine. Prihranjivanje nije potrebno, osim u slučaju da primetimo da žbun ne raste dobro.

Orezivanje se svodi na prolećno uklanjanje suvih i oštećenih grana. Jedino kada je orezivanje neophodno jeste u slučaju da ovu biljku gajimo kao živu ogradu, i to samo radi postizanja željenog oblika. Vrši se nakon cvetanja, uz pomoć trimera za živu ogradu. Grane se seku na pola dužine, kako bi građa biljke bila čvršća i razgranatija.

Razmnožavanje se obavlja krajem leta reznicama, ili u proleće semenom. Sam postupak je veoma lak.

Što se bolesti tiče, dunjarica je osetljiva na bakterijsku plamenjaču jabuke (Erwynia amylovora). Simptomi su vidljivi na cvetovima koji se suše, listovima koji poprimaju crvenkasto-smeđu boju i suše se, ali ostaju na granama, izraslinama iz kojih curi bakterijski eksudat. Zarazu mogu preneti insekti, vetar, kiša, ali i baštenske makaze. Zato je veoma značajna dezinfekcija alata pre orezivanja. Ukoliko uočite navedene simptome, zaražene biljke svakako uklonite i spalite, kako se zaraza ne bi širila dalje.

Foto: Freeimages, Pixabay