Dupla doza azota ne može da zameni startno đubrenje pšenice

25

Pšenica i ječam koji su u Pčinjskom okrugu jesenas zasejani na oko 11.000 hektara spremno su ušli u period zimskog mirovanja i nalaze se u dobrom stanju. Na pojedinim zasejanim njivama se, međutim, osim razlike u porastu žitarica vidi i pojava žutila do koje je došlo usled neadekvatne mineralne ishrane što će iznuriti biljke i potrošiti im korisne rezerve hrane neophodne za zimu, a što će se u žetvi odraziti i na smanjenje prinosa, prenosi portal „JugMedia“.

Otuda poljoprivredni stručnjaci Poljoprivredno savetodavne i stručne službe u Vranju preporučuju ratarima da primene kvalitetniju prihranu (folijarna prihrana fosforom i kalijumom i nekim mikroelemetima) i eventualno po potrebi urade drljanje na proleće koje ima za cilj adekvatno unošenje azota u zemljište i popravku vodno-vazdušnog režima zemljišta.

– Startno đubrenje fosforom i kalijumom, i u manjoj meri azotom, ne može zameniti ni dupla doza azota na proleće, što mnogi proizvođači zagovaraju u prolećnoj prihrani. Nesrazmerana i neizbalansirana mineralna ishrana, drugim rečima, veća primena azota u proleće na ime izostanka jesenjeg đubrenja prouzrokuje probleme u toku vegetacije kao što je osetljivost na bolest poleganja i druge stresne situacije – ističe Nada Lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo u PSSS Vranje.

Ona naglašava da ratari moraju da znaju da usvajanje azota kod strnih žita počinje već od faze dva lista (ukorenjavanje), a završava se u fazi formiranja ili u početku nalivanja zrna. Na našim tipovima zemljišta deo azota unosi se u jesen pre osnovne obrade zemljišta. Ovako unet azot se delimično koristi u toku jesenjeg dela vegetacije žita. Drugi deo azota unosi se krajem zime, tokom februara i marta u vidu prihranjivanja, pri čemu bi unošenje azota trebalo okončati do faze vlatanja. Pre svega bi trebalo uraditi analizu N-min metodom na osnovu koje se mogu utvrditi potrebne količine azota za pravilan rast i razvoj, odnosno zadovoljavajuće prinose.

Lazović Đoković poručuje ratarima da prihranjivanje pšenice obavezno urade u dva navrata. Prvo posle zimskog mirovanja, a drugo na početku izduživanja stabala (vlatanja).

– Prilikom prihranjivanja ratari treba da koriste KAN, a ne UREU jer je oko 60% našeg zemljišta fiziološki kiselo. Na neutralim zemljištima može da se koristi UREA, ali samo u prvoj prihrani ukoliko se koristi više od 60 kg/ha čistog azota, a drugoj da koriste KAN ili neko drugo amonijum nitratno đubrivo. Orijentacione količine azotnih đubriva na nekom srednje plodnom zemljištu bi bile oko 250 do 300 kilograma KAN-a po hektaru. Pravi efekat prihranjivanja postiže se kada u roku od sedam dana od prihranjivanja padne oko 10 litara kiše – savetuje Lazović Đoković.

Izvor: JugMedia

Foto: Free Images, Pixabay


reklama