Osim plastičnih čestica, opušci cigareta oslobađaju hiljade toksičnih hemikalija, nikotin, teške metale i amonijak, dok elektronske cigarete za jednokratnu upotrebu predstavljaju još veći rizik za životnu sredinu.
Na obalama širom sveta opušci predstavljaju otpad na koji se najčešće nailazi, preneo je francuski list „Mond“.
Procenjuje se da se na plažama i ulicama svake godine baci 4.500 milijardi opušaka. U Francuskoj se svake godine baci 23,5 milijardi opušaka u javnim prostorima, prema podacima Ministarstva za ekološku tranziciju. U Parizu se godišnje prikupi oko 350 tona duvanskog otpada.
Samo svaki četvrti Francuz zna da su filteri za cigarete napravljeni od plastike (celulozni acetat), a ne od vate (pamuk), kako veruje svaki drugi Francuz, prema istraživanju koje je 2022. godine sproveo institut BVA za udruženje ACT – Savez protiv duvana, koji ujedinjuje dvadesetak organizacija uključujući Ligu protiv raka.
Svaki peti pušač čak misli da su cigarete, bilo konvencionalne ili elektronske, biorazgradive.
Razgradnja opuška može da potraje i do 12 godina – upozorava znak na prometnom pristaništu Arkašon.
U kontaktu sa vodom, filter se razgrađuje u mikroplastiku i nanoplastiku.
Opušak može da kontaminira do 500 litara vode, podseća Ministarstvo za ekološku tranziciju i u životnu sredinu ispušta hiljade toksičnih hemijskih supstanci, pre svega nikotin, ali i teške metale (arsen, živa, olovo) ili amonijak.
Zbog njihove visoke toksičnosti, Nacionalni institut za industrijsku životnu sredinu i rizike (INERIS) opuške smatra ekotoksičnim i svrstava ih u kategoriju opasnog otpada.
– Sav otpad koji proizvodi duvanska industrija su ekotoksične bombe koje dugo truju životnu sredinu – istakla je Dian Bomenaj-Žoanet, iz fondacije Surfride.
Sa ACT-om, ta nevladina organizacija je ovog leta pokrenula kampanju podizanja svesti usmerenu na mlade, kod kojih su veoma popularne raznobojne elektronske cigarete sa ukusima kole, jagode, žvakaće gume…
– (Elektronske cigarete) se sve češće nalaze na plažama – navodi Marion Katelin, direktorka udruženje ACT.
Sastoje se od plastičnih, litijumskih baterija i takođe, sadrže nikotin i teške metale (živu, olovo, brom) i predstavljaju još veći rizik za životnu sredinu, ističe ona.
Bez obzira da li je za jednokratnu upotrebu ili ne, 60 odsto pušača nema pojma gde da odloži e-cigarete.
One se najčešće bacaju sa ostatkom kućnog otpada i kasnije spaljuju poput opušaka.
S obzirom na njihov sastav, oni se smatraju otpadnom električnom i elektronskom opremom i moraju biti podvrgnuti posebnom sistemu za sortiranje u reciklažnom centru ili na određenom sabirnom mestu. Ali, čak i kada se sakupe, njihova reciklaža je gotovo nemoguća. Utisnute direktno u plastiku, baterije se ne mogu ukloniti.
S obzirom na to, poslanica Zelenih iz departmana O-de-Sen kod Pariza, Frančeska Paskini, podnela je predlog zakona koji ima za cilj zabranu elektronskih cigareta za jednokratnu upotrebu.
Predlog zakona je krajem maja potpisalo šezdesetak parlamentaraca iz osam političkih grupa, uključujući i predsedničku većinu, a trebalo bi da bude razmatran početkom decembra u Narodnoj skupštini.
Vlada se zalaže za zabranu elektronskih cigareta, uz obrazloženje da navode mlade da konzumiraju duvan.
Neke zemlje poput Nemačke ili Belgije već su krenule tim putem.
Foto: Pixabay, Pexels
