Udruženje odgajivača goveda centralne Srbije organizovalo je u Kniću besplatno savetovanje poljoprivrednika koji se bave stočarstvom i proizvodnjom mleka.
Teme poput značaja IPARD programa i njihovih podsticaja u sektoru mleka i mesa, kao i korišćenje kvalitetne kabaste stočne hrane za razvoj i potencijal samih grla zainteresovao je veliki broj poljoprivrednika iz Šumadije, ali i Mačvanskog okruga.
Poljoprivrednici koji se bave stočarstvom i proizvodnjom mleka u Šumadiji, za razliku od Vojvođana, gotovo i da ne koriste sredstva IPARD programa i to je najčešće zbog neinformisanosti i nedoumica koje se javljaju zbog uslova i potrebnih sredstava na računu prilikom apliciranja. Pored ove teme na savetovanju u Kniću akcenat je bačen i na kvalitetnu ishranu stoke kabastom hranom zbog čega je bitno da se dobro isplanira struktura setve određenih kultura.
– Kad pogledamo strukturu i način korišćenja poljoprivrednog zemljišta možemo da uočimo da imamo na jako velikim površinama zastupljen kukuruz i žitarice, dok na drugoj strani imamo malo klasičnih krmnih biljaka, a posebno nedovoljno zastupljene leguminoze koje su veoma bitne u obezbeđenu tog kvaliteta ukoliko posmatramo sadržaj tih proteina kao osnovni parametar kvaliteta – kazao je Zoran Lukić, stručnjak u Institutu za krmno bilje u Kruševcu.
– Sektor stočarstva u okviru IPARD-a pokriva apsolutno sve, od rekonstrukcije, adaptacije do gradnje objekata, zatim su tu investcije u mehanizaciju, priključnu i pogonsku, investicije u traktore do 100 kilovata. Ono sto je jako bitan segment je tretman stajnjaka i tretman otpadnih voda, a sve se to u okviru IPARD programa dodatno subvencioniše. Mladi poljoprivredni proizvođači u sektoru stočarstva mogu da ostvare povrat sredstava u iznosu od cak 75% investcije – rekla je Bojana Adžić, stručna konsultatkinja specijalizovane agencije „Consipard“ za izradu evropskih projekata.
Udruženje proizvođača mleka Mačvanskog okruga dobro sarađuje sa udruženjima iz Šumadije, dele zajedničke probleme i zabrinutost kada je reč o sve većem gašenju stočarskih gazdinstava, a sličan pogled imaju i na problem broja gazdinstava u pasivnom statusu.
– Najveći problem u ovom momentu je razlika u ceni između malih i velikih proizvođača. Bitno je da se mali proizvođač ojača jer mlekare prosečnu cenu mleka računaju u toj razlici između malog i velikog proizvođača. Kada nestane mali proizvođač mi veći ćemo gubiti cenu. I ja sam bio mali proizvođač, znam kako je, sa nestankom manjih biće i veći u problemu. Zato treba sačuvati i pomoći malog proizvođača – kazao je Goran Vasić, predsednik Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga.
– Gubljenjem radne snage sve parcele i u ovom našem centralnom delu, a naročito u južnijem, postaju tereni koji su nekad košeni i obrađivani, a sada su zapušteni jer nema ko da ih radi ili sve da postigne. Delovi u istim parcelama mogu biti zapušteni. Neka nadležni jednostavno kažu da ako je parcela hektar, a pet ari je zauzeto sa korovom, pet ari neka se prijavi manje od ukupno površine i neka to bude validno – rekao je Milija Palamarević, predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije.
– Smatram, kada bismo stimulisali male proizvođače da bi oni ojačali, a onda bismo se ukrupnjavali i mi ovde u Šumadiji. Država bi trebala da za svako grlo, svaku kravu koja daje mleko da subvenciju. Konkretno što se tiče subvencije po hektaru davanja, moje mišljenje je da smo mi stočari koji rade od predate robe tako da se zalažem da bi država trebala da da subvenciju po predatoj robi da li je to pšenica ili kukuruz ali ne da budu neke malverzacije i da odlazi novac ko zna gde – izjavio je Darko Pantelić, stočar iz sela Brestovac kod Knića.
Redovne edukacije i savetovanja, kao i zajednička organizovanost udruženja iz različitih krajeva Srbije doprineće borbi za opstanak manjih gazdinstava, a cilj je i da se modernizuju domaćinstva kako bi se olakšao sam rad u štalama i njivama.
Izvor: RTV
Foto: Udruženje Odgajivača Goveda Centralne Srbije – UOGCS/Facebook
