Iskorišćavanjem zemljišta i gajenjem biljaka i životinja, u poljoprivredi se dobijaju proizvodi biljnog i životinjskog porekla radi zadovoljavanja ljudskih potreba. Ekologija je nauka o uzajamnim odnosima između čoveka i njegove životne sredine. Između ekologije i poljoprivrede postoji međusobna povezanost. Poljoprivreda je grana koja utiče na prirodnu sredinu i istovremeno zavisi od nje, a prirodna sredina, predstavlja osnovu čovekovog života.

Poljoprivreda je prostorno i vremenski otvorena prema skoro svim vidovima i oblicima zagađivanja. Mnogi izvori zagađivanja imaju poljoprivredno poreklo ili potiču iz grana koje koriste agrarne sirovine. Upravo iz navedenih razloga, ekološka odgovornost mora biti, i jeste, sastavni deo kulture svakog čoveka.

Meso, mleko i jaja, usled bogatog sastava i visoke nutritivne vrednosti, najviše su korišćene i najčešće preporučivane namirnice u većini zemalja, pa i kod nas. Istovremeno, ovi proizvodi su najčešće izloženi raznim zdravstvenim neispravnostima, pa je to razlog da se posebno govori o njima. Unapređenjem uslova proizvodnje i uvođenjem veterinarskih kontrola, problem sa ovim proizvodima, dosta se smanjio. Često se, i danas, mleko muze u kofe koje služe za pranje vimena. Ovo govori o nesavesnom ponašanju nekih proizvođača i svesnom ugrožavanju kvaliteta mleka. Proizvođači ne koriste dezinfekciona sredstva za pranje pribora za mužu, ne peru vime i ne koriste čiste krpe za brisanje vimena.

Zdravstvena ispravnost životnih namirnica određuje se Zakonom koji definiše higijensku ispravnost životnih namirnica i ispravnost njihovog sastava. Za zdravstvenu ispravnost proizvoda, pre stavljanja u promet, odgovoran je proizvođač. Radi zdravstvene zaštite potrošača, predviđena je obaveza proizvođača da, pre početka proizvodnje, vrši ispitivanje sirovina, da li su zdravstveno ispravne, kao i da kontroliše ispravnost gotovih proizvoda, pre njihovog stavljanja u upotrebu. Kontrola kvaliteta vrši se u propisanom broju puta u određenom periodu, na bazi pravilnog uzorka. Super kontrole se vrše na zahtev nezadovoljne strane u ovlašćenim ustanovama.

Za uspešan rad u ovim linijama stočarstva, potrebna je saradnja sa osobama koje poznaju ovu struku i koje će delovati na svest proizvođača u pravcu uspešne i kvalitetne proizvodnje i na očuvanje životne sredine.

Objektivna odgovornost u proizvodnji ljudske hrane podrazumeva, pre svega, nenarušavanje zakonskih i drugih društvenih normi. Subjektivna odgovornost, podrazumeva svest proizvođača da obavljaju svoje poslove u skladu sa svojim znanjem i sposobnostima, a da to bude u skladu sa zakonskim propisima.

Poseban vid moralne odgovornosti je i iskrivljena svest gradskog stanovništva prema seoskim sredinama. Pojedinci ne odlažu smeće na za to određena mesta, već koriste seoske sredine za njihovo odlaganje. Na ovaj način se zagađuju voda i zemljište, što se kasnije, kroz ishranu prenosi na životinje, a preko životinja i na hranu koju ljudi koriste. To su česte pojave na našim prostorima, pa zelene površine i obale reka više liče na neuređenu gradsku deponiju, nego na humane prostore.

Izvor: dipl. inž. Radiša Panić, PSSS Valjevo

Foto: Free Images