Ekološke organizacje protiv gradnje hidroelektrana na gornjoj Drini

58

Ekološke nevladine organizacije, ljubitelji reka i ekstremnih sportova na vodi, upozorili su da je neophodno da se zaustave planovi za izgradnju tri brane na gornjoj Drini u Bosni i Hercegovini, a reka zaštiti.

Drina i njene pritoke dom su strogo zaštićenih vrsta, predstavljaju i najvažnije svetsko stanište globalno ugrožene vrste riba-mladice (Hucho hucho), kao i sve popularniju turističku destinaciju, navedeno je u zajedničkom saopštenju Aarhus Centra iz Sarajeva, Centar za životnu sredinu iz Banja Luke, organizacije „Green Home“, udruženja „Nature Lovers Montenegro“, NVO „Da zaživi selo“ i Sportsko-ribolovnog kluba „Lipljen“ – Pljevlja, te regionalnog ogranka Svetskog fonda za prirodu (WWF Adria).

Istaknuto je da upozorenje prethodi poseti predsednika Srbije Aleksandra Vučića, 17. maja, radi postavljanja kamena temeljca za izgradnju hidroelektrane (HE) „Buk Bijela“, uz ocenu da je taj projekat „daleko od spremnog za izgradnju“.

Podseća se da kompanija u vlasništvu Elektroprivrede Republike Srpske (ERS) (49 odsto) i Elektroprivrede Srbije (51 odsto) planira izgradnje tri hidroakumulacije na gornjoj Drini – „Buk Bijela“, „Foča“ i „Paunci“ – ukupne snage oko 180 megavata.

U julu 2017. potpisan je memorandum o izgradnji HE „Buk Bijela“ sa kineskom Nacionalnom aero-tehnološkom međunarodnom inženjerskom korporacijom (AVIC-ENG), ali nije potpisan konačni ugovor o izgradnji.

Građevinska dozvola za sada je obezbedjena samo za pripremne radove, navedeno je u saopštenju.

– Osim činjenice da nije potpisan nijedan ugovor o zajmu, pa izvor finansiranja ostaje nepoznat, kao što nikada nije objavljena ni studija izvodljivosti, postavlja se pitanje da li ona uopšte postoji – ukazali su iz nevladinog sektora.

Dodaje se i da, uprkos činjenici da Drina čini deo granice Bosne i Hercegovine (BiH) s Crnom Gorom i Srbijom, od državnih institucija BiH niko do sada nije podneo zahtev za saglasnost za izgradnju ove hidroelektrane, dok Pravobranilaštvo BiH još uvek ispituje slučaj.

U decembru 2020. godine, 24 zastupnika u Zastupničkom domu Parlamenta BiH pokrenula su postupak pred Ustavnim sudom protiv odluke Republike Srpske o izdavanju koncesije za izgradnju hidroelektrana na gornjoj Drini, budući da odluke u vezi s državnom imovinom poput reka na međunarodnim granicama, mogu samo biti donete na državnom nivou.

U toku je i slučaj pred Odborom za sprovođenje Espo konvencije zbog propusta BiH da se posavetuje sa Crnom Gorom o prekograničnim uticajima hidroelektrana na gornjoj Drini na životnu sredinu.

Grupa nevladinih organizacija podnela je žalbu Odboru u maju 2020. godine, što je sledila crnogorska vlada u decembru iste godine.

Postupak koji je pokrenuo Aarhus centar u Sarajevu takođe je u toku na Vrhovnom sudu Republike Srpske, tražeći da se ospori odluka Ministarstva za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske iz 2019. godine, kojom je omogućeno ERS-u da se osloni na procenu uticaja na životnu sredinu koja datira od pre deset godina i koja sadrži izuzetno mnogo propusta, umesto da zahteva izradu nove studije po osnovu zahteva ERS-a za novu ekološku dozvolu.

Predstavnica organizacije „Green Home“ Nataša Kovačević kazala je da EPS, bez ikakvog dokaza, tvrdi da izgradnjom HE „Buk Bijela“ neće biti prekograničnog uticaja.

– Zapravo, ako akumulacija doseže do 434 metra visine, to bi ne samo poremetilo migraciju ugrožene mladice i drugih vrsta, već bi ušlo na teritoriju Crne Gore, jer je granica na 432,37 metara – dodala je ona.

Predstavnik Centra za životnu sredinu iz Banja Luke Viktor Bjelić naglasio je da su Tara i Drina dugi niz godina popularne za rafting i kajakarenje i da svojom lepotom predstavljaju prave bisere Balkana.

– Izgradnjom planiranih hidroakumulacija na Drini potpuno će se uništiti skoro 30 kilometara toka, a građanima Foče i okoline predstavlja pretnju po zdravlje. Shodno tome, potreba za očuvanjem reka za buduće generacije, upravo u netaknutom obliku kakve su nama date, ne sme se dovesti u pitanje – upozorio je Bjelić.

Foto: Pixabay, Free Images


reklama