Kad je uspešno gajenje voća u pitanju veoma važan uticaj imaju ekološki uslovi – odgovarajuća nadmorska visina, tip zemljišta, njegova pH vrednost, kao i strane sveta.

Poznato je da se jabuka u našoj zemlji može gajiti do visine od 900 m nadmorske visine, ali najpogodnije ju je gajiti od 200 do 600 m.

Odgovarajući pravac pružanja redova pri gajenju voća jeste pravac sever-jug.

Obraditi pažnju prilikom meliorativne pripreme zemljišta (kao i u postojećim zasadima) kako na plodnost tako i na popravku pH vrednosti, do postizanja odgovarajuće vrednosti za gajenu sortu.

Otpornost voća na niske temperature zavisi od sorte, ali optimalna temperatura je 20-25 stepena. Na mraz su izuzetno osetljivi cvetni pupoljci, a nešto manje vegetativni.

Vlažnost zemljišta izuzetno je važna pri gajenju jabuka i nekih sorti šljiva, a najmanje zahteva za vodom ima badem.

Zemljišta koja su veoma zbijena, nepropusna, hladna, koja zadržavaju vodu u sebi nisu pogodna za gajenje voća.

Nepovoljan faktor je vetrovitost, zato što on dovodi do opadanja tek zametnutih plodova, nežnijih grančica, kao i izvaljivanja pliće posađenih voćaka ili onih koje se još uvek nisu dobro ukorenile. Zato je potrebno i preporučljivo raditi pobijanje kolja. Ako je vetar blag, onda on može biti i koristan, zbog oprašivanja (npr. oraha, leske i kestena).

Poslednjih godina se vodi računa oko svih eko-uslova, kako kasnije ne bi bilo problema tokom proizvodnje. Svaka voćna vrsta, a i pojedinačno sorte unutar nje ne zahtevaju istu ili sličnu nadmorsku visinu, plodnost zemljišta, raspored redova, izloženost suncu i dr. Svedoci smo da, na primer, viljamovka neće davati iste rezultate u brdskim i ravničarskim krajevima, ili da će kajsija vrlo često stradati od kasnih prolećnih mrazeva na nadmorskoj visini iznad 500 m, odnosno, u krajevima sa oštrijom klimom.

Dešava se da od kasnih mrazeva na jednom poljoprivrednom gazdinstvu jedan voćnjak potpuno strada i izgubi rod za tu proizvodnu godinu, dok drugi (koji je na zaklonjenoj parceli, a koja je u drugom delu sela) pod dejstvom drugih prirodnih uslova zadrži rod.

Preventivno je važno izabrati i pravac pružanja redova u zasadu, pa tako ako je severnija hladnija strana trebalo bi upravljati redove ka prilivu toplote, a ako je južna veoma topla strana rasporedom redova izbegavati uticaj velikog sunčevog zračenja i moguću pojavu ožegotina.

Voće se može saditi i u grupama, i kombinovano u bašti, kad nema dodatne parcele, ali tada se mora voditi računa o rasporedu biljaka, odnosno da razvijenije biljke ne zasenjuju slabije. Na primer, u vrtu vinova loza mora zauzeti osunčane delove i ne sme biti u senci dekorativnih i voćnih vrsta. Pogodna je za podizanje pergola ili za sađenje uz žičanu ogradu. Kada lozu sadimo uz kuću ili zid, u obzir dolazi samo južna ekspozicija.

Za uspešno gajenje izabrane sorte preventivno je važno odabrati odgovarajuće eko-uslove ili, ukoliko je to propušteno, koliko je god to moguće što pre nadoknaditi – korigovati.

Izvor: dipl. inž. Ljiljana Gvozdić, PSSS Kosovska Mitrovica

Foto: Free Images