U današnje vreme zasnivanje bilo koje voćarske proizvodnje, bez prethodno sačinjenog i detaljno razrađenog biznis plana, gotovo je nemoguće.
Biznis plan predstavlja jednu formu elaborata koji povezuje sve one elemente koji su potrebni i koje bi trebalo imati u vidu prilikom podizanja, na primer, zasada leske, voćne vrste koja je tokom poslednjih nekoliko godina aktuelna u smislu masovnijeg širenja u Srbiji.
Elaborat zasnivanja i održavanja zasada leske namenjen je, dakle, podizanju intenzivnog zasada leske u tipičnim ekološkim uslovima Srbije koji u potpunosti odgovaraju gajenju ove vrste voćaka i u kojima ona može ispoljiti svoj genetski potencijal. Elaborat čine sledeća poglavlja:
1. OPIS I SVRHA ULAGANJA
Ovde se navode činjenice vezane za veličinu zasada, vlasništvo nad zemljištem kao i ciljevi investitora prilikom podizanja ovakvog zasada leske (postojanje vrlo dobrih klimatskih, poslovnih i ekonomskih uslova za ovu vrstu proizvodnje u dotičnom region, na osnovu dosadašnjih iskustva iz okoline koja su preliminarno pokazala isplativost ove proizvodnje, uz određena ograničenja koja su vezana za ekološke i biološke uslove gajenja).
Generalno gledano, u Srbiji postoje dobri klimatski uslovi za gajenje leske, što potvrđuje i zainteresovanost vodeće zapadne kompanije u oblasti proizvodnje ploda leske da ovde podiže zasade sa odabranim sortama visokog kvaliteta ploda. Takođe, trebalo bi napomenuti da je u pitanju jednostavna, lako savladiva i ekonomski skromna tehnologija podizanja i nege zasada koja pruža mogućnosti poboljšanja kvaliteta životne sredine sa stanovišta ekologije, s obzirom na to da je u pitanju vrsta koja zahteva skroman nivo zaštite primenom pesticida. Ekonomična i visoko održiva proizvodnja ploda leske postiže se postizanjem prinosa od 4 t/ha i više tek od 10. godine života zasada, o čemu bi trebalo voditi računa prilikom pravljenja investicionih proračuna. Dalje, u pitanju je radno intenzivna proizvodnja, koja omogućuje zapošljavanje radne snage sa nižim stepenom kvalifikacije i obimnu primenu mehanizacije kojom se obavljaju gotovo sve operacije u sklopu tehnologije gajenja.
Realizacija programa proizvodnje ploda lešnika pruža mogućnosti investitorima da obezbede visok nivo gajenja i nege zasada, a samim tim i visok kvalitet proizvoda, što je garancija uspešnog plasmana celokupne proizvodnje na probirljivom domaćem i inostranom tržištu.
2. REZIME INVESTICIONOG PROJEКTA
U elaboratu se dalje predstavljaju konkretni dokazi za gore iznete činjenice i elementi ekonomskih predračuna za podizanje zasada (povoljnost klimatskih, zemljišnih i orografskih činilaca koji su neophodni za uspešnu komercijalnu proizvodnju leske, pripremne radnje za podizanje zasada, agromeliorativne popravke zemljišta i način pripreme zemljišta za zasnivanje intenzivnog zasada leske, izrađeni plan podizanja zasada uključujući i razmeravanje parcele, utvrđivanje pravca pružanja redova, plan postavljanja sistema za navodnjavanje i putne mreže u zasadu; prikaz poželjnog sortimenta leske, uzgojnih oblika i razmaka sadnje u intenzivnim zasadima; pregled i opis svih agro i pomotehničkih mera u periodu formiranja uzgojnog oblika u prvim godinama nakon sadnje i u periodu pune rodnosti).
U delu ekonomsko-finansijske analize projekta trebalo bi uraditi detaljne kalkulacije izvođenja mera pripreme za podizanje i podizanje samog zasada (troškovi agromelioracije zemljišta, osnovne obrade, troškovi zasnivanja zasada i nege u investicionom periodu formiranja uzgojnog oblika kao i u periodu pune rodnosti.
3. ANALIZA TRŽIŠTA
Ovo poglavlje prikazuje stanje vezano za elemente podizanja zasada i eventualne probleme u snabdevanju repromaterijalom (mesta nabavke sadnica, mineralnih đubriva i sredstava zaštite), kao i analizu tržišta prodaje plodova. Plodovi leske su veoma cenjena sirovina za preradu u konditorskoj i drugoj industrijama (ulje), za potrošnju u svežem stanju i slično. Stoga je potrošnja lešnika na domaćem i inostranom tržištu velika i iz godine u godinu raste. Primera radi, za ovu vrstu voćaka jedino nema ograničenja u pogledu podizanja novih zasada u EU. Kretanje otkupne cena ploda lešnika na tržištu Srbije poslednjih godina je u padu i zavisi od uvoze lešnika iz Turske; trenutno se cena kreće u opsegu 600-650 dinara/kg očišćene jezgre.
4. ANALIZA USLOVA ZA ZASNIVANJE ZASADA
Ovo poglavlje uređuje prikaz prirodnih uslova (klimtskih, zemljišnih, orografskih) za gajenje leske. Leska je voćka toplih područja u kojima je srednja godišnja temperatura vazduha iznad 9,5 °C i godišnje padavine preko 1000 mm, odnosno 350 do 400 mm u toku vegetacije (april-septembar). U rejonima Turske gde se leska najviše gaji, temperature vazduha su 17,0 °C, a padavine 875 mm. Na području Istre, prosečne godišnje temperature vazduha su 14,7 °C, a padavine 783 mm. Iako leska spontano uspeva na različitim zemljištima, ekspozicijama i nadmorskim visinama, prilikom plantažnog gajenja kultivisanih sorti leske gde se očekuje i određen ekonomski (održivi) efekat proizvodnje neophodno je ovoj voćki obezbediti svetlost i toplotu. Stoga leska gajena u uslovima pojačane kontinentalnosti klime (nadmorske visine preko 600 m) na severnim i severozapadnim (osojnim) ekspozicijama uglavnom vegetira, a ne plodonosi jer joj nisu obezbeđeni dobri uslovi za formiranje rodnih pupoljaka (diferencijacija ženskih i muških cvetova u cvastima leske počinje u maju, tj. junu-julu, po redu) i cvetanje. U ovakvim uslovima gde su velike temperaturne oscilacije tokom dana i godine bolji rezultati se postižu podizanjem zasada na eksopzicijama jug i jugoistok. Potpuno je suprotna situacija na nižim nadmorskim visinama u, npr. Istri, gde su upravo severne ekspozicije najbolje za plantažno gajenje leske. Preporuka je da se leska gaji na nadmorskim visinama od 200 do 500 m, a najviše do 600 m, na promajnim terenima zaštićenim od jakih i hladnih vetrova. Leska traži vlažno zemljište i relativno visoku (70-80 %) vlažnost vazduha, kakva se susreće pored mora ili velikih vodenih basena (jezera, većih reka), ali ne i zatvorene i preterano vlažne kotline koje obiluju čestim maglama i pojavom ranih i poznih mrazeva. Vrlo vetrovita područja takođe nisu podesna za leskarenje: jak i suv vetar u vreme cvetanja isušuje isturene tučkaste žigove ženskih cvetova i rese, dok tokom leta smanjuje vlažnost vazduha, pojačavajući transpiraciju i isušivanje lišća kod leske.
Leska ne podnosi kisela, kao što ne podnosi ni krečna zemljišta. Razlog tome je relativno plitak korenov sistem koji traži umereno vlažna i strukturna zemljišta, bogato obezbeđena humusom i najvažnijim makroelementima.
5. TEHNOLOŠKI DEO
Ovaj deo elaborata bavi se opisom poslova vezanim za negu zasada do stupanje u punu rodnost, tj. do agro i pomotehnike tokom pune rodnosti zasada.
Nega zasada do stupanja u punu rodnost uključuje uređenje mesta budućeg zasada (čišćenje njive, neophodno agromeliorativno đubrenje u sklopu sa obradom, shodno rezulatima agrohemijske analize) izbor sortne kompozicije (ovaj parameter već je uređen zahtevima samog tržišta, a podrazumeva sorte iz grupe Tondi: dela Lange, đentile Romana, di Đifoni, zatim sorte Nokione, Barselona), što je unapred određeno mogućnošću nabavke sadnog materijala kod renomiranog proizvođača.
Sledi definisanje termina za sadnju, pripreme sadnog materijala, tehnike sadnje i protokole o formiranju odgovarajućeg sistema gajenje tokom perioda života zasada do pune rodnosti (10. godina života, pa nadalje).
Nega zasada u punoj rodnosti takođe podrazumeva opis operacija obrade, đubrenja i rezidbe žbunova, projekciju normi navodnjavanja i plan hemijske zaštite u borbi protiv bolesti i štetočina leske, koje su u ovom poglavlju detaljno opisane.
6. EKONOMSKO – FINANSIJSKA ANALIZA
U ovom delu Studije dat je pregled strukture ulaganja, izvora finansiranja, plan otplate kreditnih obaveza, zatim pokazatelji efikasnosti projekta.
Ekonomsko–finansijska analiza izvršena je uz uvažavanje kriterijuma sveobuhvatnosti, preciznosti i pouzdanosti prezentiranih informacija i principa opreznosti.
Finansijsko vrednovanje svih inputa i outputa izvršeno je na bazi podataka i parametara datih u tehničko–tehnološkom delu Programa, kao i podataka iz analize nabavnog i prodajnog tržišta po sledećim poglavljima: Struktura ulaganja u osnovna sredstva, Investicije u obrtna sredstva, Izvori finansiranja investicije i proračun obaveza po kreditima, Obračun troškova, Formiranje ukupnog prihoda.
Izvor: mr Dejan Marinković, PSSS Smederevo
Foto: Pixabay
