Rasa „Epanjel Breton“ zvanično postoji od 1900. godine, ipak, široj populaciji u Srbiji je postala poznata tek otkako nam se bretonac Sima iz serije „Srećni ljudi“ uvukao u domove i srca. Veoma brzo bretonci su postali omiljeni ljubimci, ali i pomagači u lovu. Prvobitno ime ove rase „le fougueux“ u bukvalnom prevodu znači „visokog duha“, što apsolutno opisuje karakter bretonaca – inteligentni, veseli, oduševljeni svime, a pogotovo lovom.
Smatra se da su bretonci nastali ukršanjem Engleskih setera sa malim Francuskim kontinentalnim španijelima. Od 19. veka poznati su kao najmanji lovački psi u Bretanji. Rade u istom maniru kao Pointeri – markiraju i odlično aportiraju sa kopna, a pogotovo iz vode. Obično se koriste u lovu na pernatu divljač.
Energičan, ali staložen, bretonac je izuzetno odan i najsrećniji u društvu svog gospodara. Sa uživanjem će loviti ceo dan, bez obzira na to kakvo je vreme, njegova energija je čini se neiscrpna, iako će, na primer, u kući biti sasvim miran i tih, i neće nikoga uznemiravati. Njemu je, naime, neophodan stalni kontakt sa članovima porodice, u koju se veoma lako uklapa. Kompaktan je, lak i brz, a opet jako izdržljiv. Kao sportski pas, on voli aktivnosti i potrebna mu je svakodnevna vežba. Nikada nije zao, niti agresivan, on živi za ljubav i pažnju. Epanjel Bretoni su laki za obuku jer su inteligentni, brzo uče i veoma su poslušni. Zbog njegove uzuzetne energičnosti, potreban mu je svakodnevni psiho-fizički trening, inače može da postane hiperaktivan. Ukoliko ne idu u lov, neophodne su mu duge šetnje, istrčavanja i sportske aktivnosti. Zbog jakog lovačkog nagona, bretonac voli da luta, pa vodite računa da je njegov prostor bezbedan.
U lovu se lako adaptira na svaki tip terena, bilo da je ravničarski, planinski, šumovit ili zabaren. Otporan je na vlagu i hladnoću. Voli da lovi jarebice, zečeve i šljuke. Ima sjajan instinkt za dovlačenje plena iz vode.
Dlaka Bretona je gusta, srednje duga i ravna ili talasasta. Javlja se u belo-oranž boji, bela i kestenjasta, bela i crna, bela i boja jetre, trobojna, ili nijansa jedne od ovih boja. Najuobičajenija je bela sa crvenkasto-braon. Nisu zahtevni po pitanju održavanja dlake – dovoljno ih je redovno češljati i kupati samo ako je neophodno. Bretonac se veoma malo linja. Zbog dugih ušiju skloni su infekcijama ušnih kanala, pa ih treba redovno proveravati i čistiti.
Generalno su dobrog zdravlja, mada mogu biti skloni displaziji kukova, i kao što već pomenusmo, infekcijama ušiju.
Očekivani životni vek je 10 do 12 godina.
A evo šta francuski standard br. 95 kaže o bretoncima:
Opšti izgled: Elegantan i stamen, veoma snažan mali pas.Pun supstance, ali bez težine. Živahan, sa otresitim pogledom. On pokazuje tip malog, kvadratičnog psa punog energije.
Proporcije: Dužina tela jednaka je visini grebena (pas može da se stavi u kvadrat). Pune grudi dopiru do visine laktova.
Giava: Idealan odnos lobanje i njuške je 3:2, odnosno oko 12 cm prema 8 cm.
Karakter: Uravnotežen, bezazlen, blag. Strastven lovac. Druželjubiv. Idealan pratilac.
Glava:
Lobanja: Posmatrano od napred, kao i iz profila, lobanja je zaobljena. Gledano odozgo, strane njuške su takođe zaobljene. Granične linije lobanje i njuške su paralelne ili veoma blago divergentne. Mereno u visini jagodičnih kostiju širina lobanje iznosi približno 11-12 cm.
Stop: Uprkos blagom nagibu, jasan prekid.
Lični deo:
Nosna pečurka: U tamnijim bojama tela, bez obzira da li je pas beo i oranž, beo i braon ili crn i beo. Nozdrve dobro otvorene.
Njuška: Ravna, kraća od lobanje.
Usne: Tanke, prilično napete, priležuće. Postrano gornja usna blago prekriva donju.
Zubalo: Potpuno makazasto.
Nadočni lukovi: Čine blag luk.
Oči: Prilično okrugle, postavljene vodoravno. Boja u saglasnosti sa bojom nosne pečurke i bojom dlake. Otresit i živahan pogled.
Uši: Visoko usađene, trouglaste sa blago zaobljenim vrhovima. Prekrivene talasastom dlakom i nošene ravno ka obrazima. Povučene ka napred ka obrazima, vrh ušne školjke ne sme se pružati preko baze lobanje.
Vrat: Srednje dug, Dobro ograničen od plećki. Tanka koža, meka i labava, ali ipak bez nabora.
Telo
Gornja linija: Ravna i čvrsta.
Leđa: Kratka i ravna
Slabine: Kratke, široke i čvrste. Duge oko 8-10 cm.
Sapi: Veoma blago nagnute
Kukovi: Niži od grebena. Blago istureni. Kvrga kuka leži u nivou leđa.
Grudi: Siroke, sa dobro zaobljenim rebrima. Unazad dobro razvijene. Dopiru do laktova.
Stomak i donja linija: Dobro ali ne preterano prikupljena. Stomak nije niti hrtolik, niti strmo padajući.
Rep: Ravan ili opušten. Maksimalna dužina 10 cm, često blago uvrnut i završava se kićankom. Mnogi psi se rađaju bez repa.
Prednje noge: Vertikalne i ravne. Paralelne prema telesnoj osovini.
Plećke: Kose i mišićave.
Nadlaktice: Mišićave i dobre građe kostiju.
Laktovi: Priležući, niti uvrnuti, niti izvrnuti.
Podlaktice: Jake, suve, a ipak dobro misićave, ravne i vertikalne.
Došaplje: Blago koso.
Sape: Suve sa usko međusobno priležućim prstima. Nešto dlake između prstiju.
Zadnje noge: Posmatrano od pozadi stoje potpuno vertikalno. Gledano sa strane sedna kvrga i vrh skočnog zgloba, leže gotovo na istoj vertikali.
Butine: Široke, dobro se pružaju na dole.
Skočni zglob: Nije previše uglovan.
Došaplje: Ravno i vertikalno.
Šape: Usko međusobno priležući prsti, nešto dlake izmedu prstiju. Bez zaperaka.
Kretanje: Tečno, živahan iskorak, koji je naglašen tipom malog kvadratičnog, energijom nabijenog psa. U lovu prvenstveno kretanje je galop. Brzi koraci sa relativno malim osva-janjem prostora.
Dlaka: Bez preterivanja, tanka na telu, pre je ravna ili sasvim blago talasasta. Prednje noge sa manje bogatim talasastim zastavicama. Zadnje noge do polovine butine bogato odlakane.
Boja: Bela i oranž. Bela i braon. Crna i bela. Trobojna bela oranž i crna, ili bela oranž i braon, ili boja plesni sa jednom ili drugom navedenom bojom.
Veličina: 47-50 cm, ±1 cm. Idealna veličina za mužjaka 48-50 cm, za ženke 47-49 cm.
Greške: Svako odstupanje od navedenih tačaka treba smatrati greškom čije ocenjivanje stoji u tačnom odnosu prema stepenu odstupanja.
Lobanja: Kvadratična, špicasto zasvođena, uska, previše okrugla. Stop isuviše izražen.
Nosna pečurka: Uska.
Njuška: Zajedno stisnuta ili kvadratična.
Usne: Debele, previše opuštene. Vidljiv ugao usana.
OČi: Svetle, kuglastog oblika, kose.
Uši: Nisko usađene, obešene, široke i sa ukovrdžanom dlakom. Preduge, uvijene. Bele ili sa jednom belom flekom.
Vrat: Isuviše tanak. Prekratak.
Leđa: Duga, upadajuća, zaobljena.
Slabine: Duge, uske, savitljive.
Sapi: Preuske, isuviše kose, strmo padajuće.
Grudi: Uske, nedovoljno duboke. Ravna rebra, špicasto svedena, deformisana, prekratke (isprekidane, kokošije).
Bokovi: „Masni“ i labavi.
Rep: Predug, kratko odlakan. Vertikalno nošen. Nisko usađen u odnosu na gornju liniju.
Prednje noge: Došaplje isuviše nagnuto. Labavi laktovi. Šape daleko međusobom ili usko postavljene.
Sape: Široke, duge, isuviše okrugle, gaženjem slomljeni prsti.
Koža: Debela i labava, sa naborima.
Teške greške
Lobanja: Prejako naglašeni nadočni lukovi.
Njuška: Veoma kratka. Padajuća njuška (prejako divergentne linije)
Oči: Presvetle, ljutit pogled ili jastrebove oči, razrokost (na unutra ili na napolje)
Vrat: Podgušnjak.
Dlaka: Ukovrdžena, svilasta ili preobilna. Kratka dlaka. Nedovoljna ili preterana odlakanost. Preduge zastavice.
Diskvalifikacija: Nedostaci u tipu (nedovoljno izražene rasne odlike, tako da pas ukup-no više ne pripada toj rasi).
Veličina izvan standardom propisanih granica. Konvergencija graničnih linija lobanje i njuške (prćast nos). Bela fleka na jednom uvu. Oči unutar bele ploče. Veoma svetle ili oči različitih boja. Depigmentisani kapci. Preterano depigmentisana nosna pečurka. Predgriz ili podgriz. Nedostatak Pl, nema značaja. Pas kome nedostaje više od 2P2 je za diskvali-fikaciju, kao i psi kojima nedostaje i neki drugi zub. Standardom nepropisana odlakanost, posebno jednobojni psi. PlaŠljivost. Agresivnost.
N.B. Mužjaci moraju imati dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.
Foto: Pixabay, Agro TV
