Epidemični termor je akutno infektivno oboljenje pilića koje se karakteriše nervnim poremećajima u vidu suptilnog podrhtavanja, tremor glave i vrata, po čemu je i dobilo ime.
Kod starijih pilića može da se ispolji u vidu jednostranog ili obostranog zapaljenja sočiva – katarakta, koja se manifestuje slepilom. Kod kokošaka nervni simptomi izostaju, ali dolazi do naglog pada nosivosti i uginjavanja embriona.
Uzročnik oboljenja je virus klasifikovan kao Enterovirus, iz familije Picornaviridae.
Epidemični tremor je prvi put ustanovljen u SAD 1932. godine kod dvonedeljnih pilića. U Engleskoj je zabeležn 1951. godine i od tada je registrovan u mnogim zemljama sa intenzivnim načinom gajenja živine. Oboljenje je registrovano i na prostorima bivše Jugoslavije. Pored pilića, mogu da obole ćurke, fazani.
Na prirodnu infekciju osetljivi su pilići i fazanski pilići. Smatra se da infekcija može da usledi horizontalno i vertikalno. Jedan od načina je peroralna infekcija zagađenom hranom i vodom. Veliki značaj u širenju bolesti pripisuje se inficiranim jajima. Ako se bolest pojavi u jatu starosti sedam do deset dana smatra se da je infekcija usledila preko jaja, dok kontaktna infekcija, prema izvesnim podacima dovodi do oboljenja najranije od devet do 11 dana ili tek posle nekoliko nedelja.
Međutim, najčešće oboljevaju pilići starosti jedne do četiri nedelje. Kod takozvane postnatalne infekcije, bolest se najčešće pojavljuje između šeste i osme nedelje starosti. Morbiditet u ponekim jatima može da iznosi i 95%, ali se obično kreće između 10-20%, a mortalitet od 10-50%.
Simptomi bolesti se manifestuju finim podrhtavanjem glave i vrata koje može da se oseti i na drugim delovima tela, pogotovu ako se obolelo pile kružno okrene nekoliko puta, usled čega se treraor još više pojačava. Kod obolelih pilića perje je nakostrešeno, nesigumo se kreću, teturaju i pospanog su izgleda. Često leže na strani sa raskrečenim i nepravilno ispružeuini nogama, uz pojavu tonično-kloničnih grčeva, pareze i paralize. Zbog svega toga pilići ne mogu da uzimaju hranu i vodu, mršave i uginjavaju.
Kod starijih pilića, od tri do pet meseci, često dolazi do jednostranog ili obostranog slepila kao posledica zamućenja očnog sočiva (katarakta).
Kod odraslih kokošaka, nervni simptomi izostaju, ali je smanjena nosivost jaja čak i do 50%. Normalna nosivost može se povratiti tek četiri do pet nedelja od prestanka bolesti. Obolele kokoške nose sitna jaja i slabije oplođena, zbog čega je i procenat valjenja znatno niži. Pred kraj valjenja, naročito poslednja tri dana, dolazi do uginjavanja embriona.
Za postavljanje dijagnoze tremora, pored opisanih simptoma, neophodno je izvršiti izolaciju virusa i histološki pregled delova centralnog nervnog sistema.
Za ovo oboljenje ne postoji uspešna terapija. Upotrebom kvalitetne ishrane bogate vitaminima i drugim hranjivim sastojcima donekle se smanjuju gubici. Međutim, u upotrebi su žive i inaktivisane vakcine. Žive vakcine mogu se masovno primeniti u vodi za piće, u cilju zaštite prenošenja virusa preko jaja, a posledično i bolesti na potomstvo i za bolje leženje. Takve vakcine primenjuju se kod pilića ne kasnije od 14. nedelje uzrasta, a kod ćurića najkasnije 5-6 nedelja pre pronošenja, koliko traje izlučivanje virusa posle vakcinacije, da ne bi došlo do vertikalnog prenošenja virusa preko jaja za inkubiranje. Trebalo bi naglasiti da je vakcinacija roditeljskih jata efikasan način borbe protiv ove bolesti. Zbog toga i trebalo da podmladak nabavljati upravo iz vakcinisanih jata.
Izvor: „Bolesti živine“ (dr Dušan B. Orlić, dr Miloš Kapetanov)
Foto: Pixabay