Onobrychis viciifolia (esparzeta, divlji vučjak) spada u najstarije gajene leguminozne biljke, koja na pojedinim mestima raste i kao divlja.

Svrstava se u red prvoklasnih medonoša i na područjima gde je ima dovoljno može dati i do 20 kg prvoklasnog meda po pčelinjem društvu.

Med je tamnožute boje, prijatnog ukusa i mirisa, podoban za zimovanje pčela i rani razvoj.

Iako se smatra manje medonosnom od facelije, to i nije baš tačno – facelija daje jednu pašu, a esparzeta dve paše godišnje, tokom 6-7 godina.

Pri tom, godišnje daje i 3-4 otkosa kvalitetne stočne hrane, pa je zato zanimljiva i stočarima. Kod životinja koje je jedu deluje probiotički, podstiče mlečnost, a naročito je važna zbog antiparazitskih svojstava jer čisti probavni trakt. Interesantna je i za vinogradare jer se može koristiti kao zelenišno đubrivo, a svojim gustim korenovim sistemom onemogućava zakorovljivanje.

Visoke prinose stočne hrane, dobrog kvalitet daje gajenjem na zemljištima sa puno kreča, odnosno plitkim i kamenitim. Građa korenovog sistema je takva da iz dubljih slojeva može da se snabdeva vodom. Seje se u proleće semenom u mahunama (jednosemeni plod), a za setvu jednog hektara potrebno je 100-150 kg semena u zavisnosti od plodnosti zemljišta (manja količina na plodnom zemljištu). Odlično podnosi iskorišćavanje ispašom i košenjem, a može obezbediti 35-45 t/ha sveže zelene mase ili 812 t/ha sena sa 16-18% sirovih proteina i dosta mineralnih materija i karotina. Za proizvodnju sena je najbolja u smeši sa travama jer se lakše čuva lišće u procesu sušenja.

Pogodna je za ispašu konja, krava muzara i ovaca jer se u svakom narednom otkosu povećava učešće lišća u prinosu od 34% u prvom, 50-60% u drugom, do 95% u trećem otkosu.

Za proizvodnju semena se koristi prvi, ređje drugi otkos i postiže prinos 800-1.200 kg/ha. Izraženo je podrastanje, pa je poželjna defolijacija pred žetvu semena.

Foto: Pixabay