Prema Evropskoj agenciji za životnu sredinu (EEA), EU će „malo verovatno“ da ispuni svoj cilj od 25 odsto organske poljoprivrede do 2030. godine, jer bi za postizanje cilja bila potrebna skoro duplo veća stopa napretka.
U najnovijem izveštaju EEA, objavljenom u ponedeljak (18. decembra), utvrđeno je da Evropska unija nije na putu da ispuni većinu ekoloških ciljeva koje je Evropska komisija postavila za 2023. godinu, uključujući svoje ambicije za organsku poljoprivredu.
– Malo je verovatno da će cilj do 2030. godine biti ispunjen zbog velike udaljenosti do cilja – navodi se u izveštaju, dodajući da se očekuje da će se udeo organske poljoprivrede u EU povećati, ali nedovoljno.
Cilj da najmanje 25 odsto poljoprivrednog zemljišta u EU bude pod organskom poljoprivredom – koja proizvodi hranu koristeći prirodne supstance i procese – ključni je element evropske strategije „od farme do viljuške“.
Međutim, izveštaj je utvrdio da je trenutna podrška ovim politikama nedovoljna da bi se postigao cilj i pozvao je na veće ambicije da se podrži osnovna transformacija proizvodnje i potrošnje hrane.
EEA je u svom izveštaju istakla ekološke prednosti organske poljoprivrede, posebno za biodiverzitet, zdravlje zemljišta i kvalitet vode.
– Organska poljoprivreda je ključno sredstvo politike da se evropska poljoprivreda učini održivijom – rekao je Erik Gal, zamenik direktora udruženja za organsku poljoprivredu EU IFOAM, za Euractiv.com, dodajući da bi države članice trebalo da daju više novca organskim poljoprivrednicima kroz Zajedničku poljoprivrednu politika (CAP).
Prvobitno, sve ovo je bio deo planova EU. U svom organskom akcionom planu za 2021, Komisija je odlučila da stimuliše i potražnju i ponudu organskih proizvoda i mobiliše veću finansijsku podršku za organsku poljoprivredu kroz Zajedničku poljoprivrednu politiku.
Od tada, međutim, nekoliko obećanja izvršne vlasti EU o „viljuškama“, odnosno o potrošnji, na strani lanca ishrane, nije se ostvarilo, a zakon o održivom sistemu ishrane jedan je od najznačajnijih izostanaka iz programa rada Komisije za 2024.
Prema izveštaju, organska poljoprivreda u EU stalno raste od 2012. godine, sa 5,9 odsto poljoprivrednog zemljišta na 9,9 odsto 2021. godine.
Ako se zadrži trenutna stopa rasta, to bi dovelo do 15 odsto udela organske poljoprivrede 2030. godine, što bi bilo manje od ambicija Komisije.
Štaviše, da bi se dostigao cilj od 25 odsto do 2030. godine, tempo napretka bi morao skoro da se udvostruči u narednim godinama.
– Godišnja stopa rasta između 2012. i 2021. bila je šest odsto. Ispunjavanje cilja od 25 odsto do 2030. zahtevalo bi skoro udvostručenu godišnju stopu rasta od 10,8 odsto za period od 2021. do 2030. godine – navodi se u izveštaju.
Izveštaj je pokazao da se udeo poljoprivrednih površina na kojima se proizvode organski proizvodi povećao u svim državama članicama EU, osim Poljske, između 2012. i 2021. godine.
U međuvremenu, razlike među državama su i dalje velike. Dok su Austrija, Estonija i Švedska imale više od 20 odsto svojih poljoprivrednih površina koje su korišćene za organsku poljoprivredu 2021. godine, stopa u šest zemalja članica je i dalje bila manja od pet odsto, a najniži udeo je u Irskoj, Bugarskoj i Malti.
Prošle godine, nemačka koaliciona vlada je otišla korak dalje i složila se da bi organska poljoprivreda trebalo da čini 30 odsto obradivog zemljišta do 2030. godine, premašujući cilj širom EU.
Izvor: Euroactiv.rs
Foto: Envato
