Vetroelektrane na moru (offshore) predstavljaju osnovu energetske bezbednosti Evrope, proizvodeći oko 20 odsto ukupne električne energije. Međutim, energetska infrastruktura sve više je izložena sabotaži, ometanju i hibridnim pretnjama.
Zbog toga je WindEurope predstavio dokument javnih politika koji se odnosi na fizičku bezbednost offshore vetroelektrana. O ovome su se usaglasile vlade na Samitu o Severnom moru u Hamburgu, ističući da je to zajednička evropska odgovornost koja traži koordinisano upravljanje, jaču svest i jasne modele finansiranja.
Poseban izazov u osiguravanju njihove fizičke bezbednosti predstavlja to što su izvozni kablovi, trafostanice i same elektrane raspoređene na velikim morskim područjima. Fizička bezbednost treba da bude integrisana već u ranoj fazi projektovanja. Kako je istaknuto, militarizacija nije rešenje, zato što vetroparkovi jesu i treba da ostanu civilni objekti.
U praksi, pristup se zasniva na kombinaciji mera. To uključuje korišćenje sistema za monitoring i senzora koji se već koriste u operativne, bezbednosne ili ekološke svrhe, gde je to izvodljivo.
Ključni element je jačanje situacione svesti, odnosno sposobnosti operatera da u realnom vremenu otkrivaju, klasifikuju i dokumentuju neuobičajene aktivnosti i da nadležnim organima pruže blagovremene informacije zasnovane na dokazima, kako bi mogli da reaguju brzo i proporcionalno.
Takođe se predviđa mogućnost brzog oporavka sistema nakon incidenta, kako bi se smanjio operativni i ekonomski uticaj poremećaja i omogućilo brzo vraćanje u funkciju.
Značaj primene mera ogleda se dodatno u tome što u ovom trenutku zemlje Severnog mora imaju 39 GW kapaciteta, a do 2050. godine su se obavezale da će se ukupni kapacitet povećati na 300 GW.
Izvor: Energetski portal
Foto: Freepik