Evropska unija planira da omogući širu upotrebu dronova za primenu sredstava za zaštitu bilja, uz obrazloženje da bi preciznije tretiranje moglo da doprinese smanjenju ukupne upotrebe pesticida. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da bi lakša i dostupnija primena mogla imati i suprotan efekat – češće tretiranje useva i veću zavisnost poljoprivrede od hemijske zaštite.
Decenijama je u EU važila zabrana primene pesticida iz vazduha na poljoprivrednim površinama, uz određene izuzetke, poput teško pristupačnih terena i strmih vinograda. Novi zakonodavni paket Omnibus X trebalo bi da promeni takva pravila, a Evropski savet dao je zeleno svetlo za paket u maju.
Ideja je da se dronovi koriste za precizno tretiranje samo delova parcela na kojima su registrovani problemi. Prethodno skeniranje useva moglo bi da omogući identifikovanje područja zahvaćenih korovima, bolestima ili štetočinama, čime bi se smanjila količina sredstva koja se primenjuje na celoj površini.
Poljoprivredni ekonomista i ekolog Tomas Daum sa Univerziteta u Geteborgu smatra da dronovi u odnosu na avione i helikoptere mogu omogućiti precizniju primenu. Ipak, upozorava da sama tehnologija ne smanjuje potrošnju pesticida.
Prema njegovim rečima, dronovi bi mogli omogućiti poljoprivrednicima da brže i selektivnije reaguju na pojavu štetočina, uključujući i situacije kada su zemljišta vlažna ili je teren teško pristupačan. Istovremeno, upravo ta fleksibilnost može sniziti prag za tretiranje i dovesti do češće primene pesticida.
Omnibus X ne odnosi se samo na dronove, već predviđa i promene u postupku odobravanja aktivnih supstanci pesticida. To je izazvalo kritike grupe istraživača iz 27 evropskih naučnih institucija.
Nemački biolog Karsten Bril iz Instituta za ekološke nauke Univerziteta u Kajzerslautern-Landau paket naziva deregulacionim i upozorava da bi predložene izmene mogle oslabiti redovne provere bezbednosti pojedinih aktivnih supstanci.
Pesticidne aktivne supstance u EU se uglavnom odobravaju na period od deset godina, nakon čega proizvođači mogu zatražiti obnovu odobrenja i ponovo dostaviti podatke o njihovoj bezbednosti. Od uvođenja ovog sistema 2011. godine, 59 aktivnih supstanci nije ponovo odobreno jer su ocenjene kao štetne po zdravlje ljudi ili životnu sredinu.
Kritičari Omnibus X upozoravaju da bi izmene mogle produžiti prelazne periode nakon isteka odobrenja i omogućiti da pojedine supstance duže ostanu na tržištu bez nove procene.
Stručnjaci ističu i da precizno prskanje ne može rešiti sve probleme. Biolog Bril posebno navodi fungicide, koji se često moraju primeniti preventivno, pre nego što infekcija postane vidljiva i izazove štetu koju više nije moguće zaustaviti.
Kao alternativu većoj oslonjenosti na pesticide istraživači navode integrisanu zaštitu bilja, u kojoj se hemijska sredstva koriste tek kada druge mere nisu dovoljne. Takav pristup podrazumeva odgovarajući plodored, kombinovanje useva, mehaničko suzbijanje korova i podsticanje prirodnih neprijatelja štetočina kroz cvetne trake, živice i druge elemente agroekosistema.
Problem je što je hemijska zaštita često brža i jeftinija opcija, pa se proizvođači lakše odlučuju za nju. Upravo zbog toga stručnjaci upozoravaju da tehnološki napredak, ukoliko se koristi bez promena u načinu upravljanja usevima, ne mora automatski dovesti do smanjenja upotrebe pesticida.
Cilj EU je da do 2030. godine prepolovi upotrebu hemijskih sredstava za zaštitu bilja. Ostaje, međutim, pitanje da li će preciznija primena pomoću dronova pomoći u ostvarivanju tog cilja ili će dostupnija tehnologija, paradoksalno, dovesti do češćeg tretiranja useva.
Foto: ChatGPT/Agro TV, Envato