Evropska komisija založila se da Evropska unija ima ukupno nultu emisiju štetnih gasova do 2050, što traže naučnici kako bi se izbeglo katastrofalno globalno zagrevanje.

Evropska unija je prva velika privreda koja želi da postigne klimatsku neutralnost u naredne tri decenije. Plan, koji je objavljen uoči globalnog klimatskog samita, daleko je ambiciozniji od ciljeva koje su postavile mnoge članice EU.

Komesar za klimu Migel Arias Kanete naveo je nedavni izveštaj naučnika u kojem se upozorava na smrtonosne posledice po mnoge vrste na Zemlji od rasta temperature.

– To je zaista bio poziv za buđenje – rekao je Arias Kanete novinarima u Briselu i dodao da „EU danas odgovara na taj poziv“.

Stručnjaci kažu da je okončanje upotrebe fosilnih goriva proces dekarbonizacije jedna od najvažnijih neophodnih mere za ostvarivanje ciljeva Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. da se globalno zagrevanje ograniči na do 1,5 stepeni do kraja veka.

Ukupno nulta emisija bi značila da bi sve emitovane gasove s efektom staklene bašte trebalo da upiju šume ili nove tehnologije koje mogu da uklanjaju ugljenik iz atmosfere.

Arias Kanete je rekao da oruđa za ostvarivanje tog cilja već postoje. „Ne izmišljamo točak“, dodao je on.

Ipak, kako kaže, potrebne su znatne investicije da se evropska privreda preusmeri s fosilnih goriva i kako je to potrebno uraditi na društveno prihvatljiv način.

Predlog Evropske komisije, koji su pozdravile ekološke organizacije, nije obavezujući, ali se njime dodatno vrši pritisak na članice EU koje su se opirale postavljanju viših ciljeva u smanjenju emisije gasova s efektom staklene bašte.

Nemačka, najveća evropska privreda, verovatno neće ispuniti svoje ciljeve za 2020. godinu i kancelarka Angela Merkel se usprotivila podizanju ciljanog smanjenja za 2030. sa 40 odsto na 45 odsto.

Nemački ministar za razvoj Gerd Miler pokušao je da skrene pažnju na napore svoje zemlje da pomogne siromašnim državama da ostvare svoje klimatske ciljeve, navodeći da potencijalno povećanje emisija u njima može daleko prevazići smanjenja u Evropi.

Berlin je udvustručio svoje finansiranje za Fond zelene klime na 1,5 milijardi evra kako bi se pojačale ekološke mere u zemljama u razvoju.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay