European stone fruit yellows phytoplasma je izazivač evropskog žutila koštičavog voća. Biljke domaćini su šljiva, kajsija, breskva, a prisutna je u Evropi, ali i u našoj zemlji.
Simptomi bolesti
Kod šljive i kajsije kod mladih biljaka je sistemična infekcija, a kod starijih je lokalizovana. Karakterističan simptom je da se prvo pojavljuje lišće u proleće pa tek kasnije se otvaraju cvetovi. Na proleće su listovi hlorotični, a kasnije su crvenkaste boje. Listovi se uvijaju prema gore (imaju izgled „cigare“, posebno kod šljive). Listovi su tvrdi, hrapavi. Kod kajsije do uvijanja dolazi duž stranica lista i lišće ima oblik trougla. Simptomi uvijanja se razvijaju tokom leta, a najuočljiviji su u septembru. Nervi listova su u početku hlorotični, a kasnije nekrotiraju. Plodovi šljive su manji, kasnije je zrenje i postoje deformacije ploda. Simptomi koji su prisutni na nekim granama sa godinama se šire i zahvataju celu krošnju .Kod breskve simptomi su na listovima gde dolazi o uvijanja, hloroze i slabije se razvijaju. Promenjeni listovi se nalaze na vrhovima grana i prerano opadaju. Meso ploda je isušeno i sa izmenjenim odnosom šećera i kiselina. Javlja se nekroza tkiva i sušenje vrhova grana i celih stabala.
Biologija
Izvor zaraze su zaražene biljke u kojima se patogen održava. Prenosi se u okviru voćnjaka i u blizini vektorima – nekim vrstama lisnih buva, a na veće udaljenosti zaraženim sadnim materijalom.
Prevencija i borba
U pitanju je neizlečivo oboljenje. Osnovna mera prevencije je da se za podizanje zasada koristiti zdrav sadni materijal, sade manje osetljive sorte, a potrebno je vršiti i suzbijanje vektora. Kada dođe do pojave simptoma potrebno je obaviti laboratorijsku anlizu, jer je samo na taj način moguće tačno identifikovati oboljenje. Ako se dokaže da je prisutna fitoplazma potrebno je obaviti uklanjanje zaraženih biljaka.
Izvor: dipl. inž. Ljiljana Jeremić, PSSS Jagodina
Foto: G. Morvan, INRA, Montfavet (FR)