Eutipoza, koju prouzrokuje fitopatogena gljiva Eutypa lata, jedna je od najznačajnijih bolesti drvenastog tkiva vinove loze.

Polifagna je vrsta i napada više od 90 biljaka (osim vinove loze, domaćini su i kajsija, šljiva, badem, jabuka, dunja, kruška, crna ribizla, orah, limun itd.).

Eutipoza vinove loze, ranije poznata kao ’mrtva ili odumiruća ruka’, danas spada u najznačajnije bolesti drvenastog tkiva u komercijalnim zasadima vinove loze i predstavlja glavnu prepreku u dugovečnosti vinograda.

Znaci eutipoze na napadnutim čokotima manifestuju se na lišću u vidu hloroze, kovrdžanja, nekroze oboda, sušenja i opadanja listova. Na lastarima se uočava skraćivanje internodija, promena boje, ’cik-cak’ raspored internodusa, dok je na cvastima i grozdovima primetno izostajanje cvetanja, rehuljavost i neujednačenost veličine bobica, a na drvetu se javlja nekroza na poprečnom preseku u obliku slova V.

Nekroza, koja se najpre širi duž stabla, vremenom zahvata i središnji deo tkiva. Oboleli deo nekrotira, postaje tamne boje i suši se. Nekroza stabla se vremenom kružno širi i zahvata celu unutrašnjost stabla.

S obzirom da nezaražen deo drveta raste, dolazi do pucanja stabla duž nekrotiranog tkiva. Sa stabla obolelog čokota kora se lako ljušti, a ispod nje se vidi nekrotirano tkivo sa blagim ulegnućem. Patogen se u biljci sporo širi, tako da se simptomi uočavaju posle tri do četiri godine od ostvarenja infekcije. Zbog toga lastari koji izbijaju iz zaraženih delova čokota, izgledaju zdravi.

Primena preventivnih mera borbe ogleda se u izboru sorti, izboru uzgojnog oblika čokota, vremenu rezidbe (preporučuje se rana prolećna rezidba kao preventivna mera borbe protiv ostvarenja infekcije E. lata.), sprečavanju stresnog stanja biljaka i uklanjanju i spaljivanju obolelih delova čokota.

Uklanjanje i spaljivanje obolelih delova čokota osnovna je mera suzbijanja.

U slučaju da je nekroza zahvatila korenov vrat, treba iskrčiti ceo čokot.

Preporučuje se i korišćenje tolerantnih sorti tipa merlo i semion, dok su kardinal, sovinjon beli, kaberne sovinjon i druge sorte osetljivije.

Zaštita hemijskim sredstvima zasniva se na sprečavanju infekcija koje vrše askospore kad dospeju na nezarasle preseke nastale orezivanjem.

Preseke koji su nastali uklanjanjem zaraženih delova drveta, takođe je potrebno je štititi od nove infekcije. Najčešće se odmah posle orezivanja vrši premazivanje preseka nekim od zaštitnih sredstava (mineralna ulja). Uglavnom se štite preseci čije je tkivo staro 2 ili više godina. Preseke prečnika do 10 mm ne treba štititi. Jednogodišnji lastari nisu osetljivi na Eutypa lata, pa njihova zaštita nije potrebna.

Nakon rezidbe u jesen, u cilju sprečavanja mogućih infekcija čokota, preporučuje se plavo prskanje nekim od fungicida na bazi bakra.

Izvor: dipl. inž. zaštite bilja Zoran Panajotović, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije

Foto: INRA, Pixabay