Evropljani prednjače u konzumaciji alkohola

36

Među deset zemalja sa najvećom konzumacijom alkohola u svetu dominiraju evropske zemlje, iako se na starom kontinentu ukupna konzumacija alkohola po stanovniku od 2000. do 2019. godine u proseku smanjila za 2,5 litara, odnosno 21%, pokazuju podaci kancelarije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za evropski region.

Prema pisanju nemačkog dnevnika „Handelsblat“, koji se poziva na ažurirane podatke SZO, alkohol u Evropi svake godine izbriše grad srednje veličine.

Godišnje oko 300.000 ljudi umre od bolesti, ili od nesreća čiji je uzrok alkohol.

Podaci SZO pokazuju da je svetski prosek 5,5 litara čistog alkohola po stanovniku starijem od 15 gosina.

U Evropskoj uniji, na neslavnom prvom mestu je Rumunija sa 17 litara konzumacije prema statistici SZO koju je sačinila na osnovu istraživanja iz 2019 godine, piše „Handelsblat“.

Slede Češka i Letonija sa nešto više od 13 litara, pa Nemačka sa 12, 2 litra. U grupi zemalja u kojima je potrošnja između 11 i 12 litara su Bugarska sa 11,90 litara, pa zatim Litvanija, Irska, Poljska, Luksemburg i na desetom mestu Francuska sa 11,3 litara.

„Handelsblat“ navodi da su zemlje sa klasičnom vinskom tradicijom poput Francuske, Italije, Španije, Portugalije i Grčke uspele da smanje konzumaciju po stanovniku.

I dok su neke zemlje uspele da to postignu ograničavanjem trgovine alkoholom, visokim porezima ili zabranom reklamiranja, Nemačka se, piše dnevnik, ističe svojom „nonšalantnošću“.

– Mi imamo najliberalniju regulativu u pogledu konzumacije, trgovine, distribucije i reklamiranja alkohola – smatra rukovodilac Nemačke centrale za bolesti zavisnosti Peter Rajzer.

On ističe i da iza alkoholnih pića stoji izuzetno jak lobi.

– Ako se u politici pojave ideje da se uvede stroža regulativa, odmah se oštro ide protiv toga, i to argumentacijom da to ugrožava radna mesta, ili da ograničava slobode – ukazao je Rajzer.

Na globalnom nivou, potrošnja alkohola je u svetu od 1990. do 2019. porasla za 70%, ali postoje velike regionalne razlike, a veoma značajni faktori su religija, zdravstvena politika, i ekonomski rast, piše portal statista.de.

Tako je konzumacija po stanovniku najmanja u severnoafričkim zemljama i na Bliskom istoku, a najveća u zemljama istočne i srednje Evrope.

Izvor: Dnevni evropski servis

Foto: Envato


reklama