Evropska komisija odobrila je finansijska sredstva od 1,47 milijardi evra za planirano smanjenje stočnog fonda u Holandiji. Novac će biti iskorišćen za kupovinu 3.000 farmi stoke u područjima „Natura 2000” i njihovo trajno zatvaranje.
Holandija je inače država koja sa relativno malo obradive površine ostvaruje veliku produktivnost u poljoprivredi, posebno stočarstvu. Cilj vlade u Hagu jeste smanjivanje emisije azota iz poljoprivrede u posebno zagađenim područjima, piše portal „Agrarhojte”.
Kako se navodi, oko 500 miliona evra naknada se dodeljuje u obliku direktnih bespovratnih sredstava. Cilj je nadoknaditi do 100 odsto gubitka poljoprivrednika koji trajno i nepovratno zatvore svoje farme muznih krava, svinja ili živine. Proizvođači se obavezuju da neće pokrenuti istu proizvodnju životinja u Holandiji ili kojoj drugoj državi članici EU. Drugi, veći iznos od 975 miliona evra predviđen je za stočne farme sa najvećim emisijama azota. Osim uzgajivača krava, svinja i živine, mogu ga koristiti i uzgajivači teladi. Kako su objavili mediji, poljoprivrednicima se, pod određenim uslovima, nadoknađuje do 120 odsto gubitaka. Obaveza odustanka od stočarstva odnosi se i na budućeg kupca ili korisnika predmetnog zemljišta.
Holandija je primer države koja ostvaruje veliku produktivnost u stočarstvu i poljoprivredi uopšte. Ovakva odluka mogla bi da poremeti evropsko tržište mleka, ali i mesa u EU u narednom periodu. Osim ekološkog aspekta drugi cilj ove odluke mogao bi da bude i smanjenje proizvodnje. Od 2015. kada su ukinute kvote za proizvođače mleka došlo je do hiperprodukcije, zbog čega su cene mleka pale, a u poslednje vreme zbog sankcija Rusiji proizvođačima je teško da prodaju sirovinu. Evidentno je da poremećaji već postoje, što osećaju posebno države van EU u koje su evropski proizvođači poslednjih meseci, uz podsticaje, plasirali mleko i mlečne proizvode po izuzetno niskim cenama.
Svojevremeno, pre sedam-osam godina u EU su postojali i negativni bonusi na proizvodnju viška mleka. Proizvođači koji su probijali mesečne kvote plaćali su negativne penale.
Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo u Privrednoj komori Srbije, kaže da su ovakve odluke Brisela o gašenju farmi rezultat potpisanih ugovora zbog nedostatka proteinskih hraniva za ishranu životinja, koje najviše ima u soji koja je genetski modifikovana i najviše se proizvodi u Brazilu i Argentini.
– Kako imaju svega 77 odsto takve hrane od potreba u Evropi, oni smanjuju broj farmi. Može da se pretpostavi da će se proizvodnja mleka verovatno preseliti u neke druge države. Potpisali su i druge ekološke ugovore, što ih obavezuje da preduzimaju ovakve i slične mere – ističe Budimović .
Prema njegovim rečima, problem u mlekarstvu postaje sve složeniji i u Srbiji, ali i drugim državama. Hrvatska je, recimo, u ovom segmentu pala na 25 odsto samodovoljnosti, Bugari takođe imaju malo svoje sirovine, Bosna i Hercegovina imala je takođe veliki uvoz prošle godine iz EU mleka i mlečnih proizvoda.
– Mi smo bili lideri, ali smo za kratko vreme od izvoznika postali uvoznici, u smislu spoljnotrgovinske razmene da nam je uvoz postao veći od izvoza – rekao je Budimović.
Izvor: Politika
Foto: Envato