Evropska unija uspela je da smanji emisiju štetnih gasova za skoro tri odsto, najviše Bugarska, Estonija i Slovenija.
U prvom kvartalu ove godine, ekonomija EU emitovala je ukupno 941 milion tona ekvivalentnog ugljen-dioksida, što je smanjenje od 2,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine kada je iznosilo 969 miliona tona.
Najviše CO2 stiglo je iz evropskih domaćinstava, čak četvrtina ukupnog zagađenja – 24 odsto, a tek potom iz industrije – 20 odsto, snabdevanja strujom i gasom – 19 odsto, poljoprivrede – 13 odsto, dok je transport emitovao svega 10 odsto ugljen-dioksida.
Upravo je transport taj u okviru koga je došlo do povećanja emisije štetnih gasova za 7,2 odsto dok je najveće smanjenje zabeleženo u u sektoru gasa i struje – 12,3 odsto.
Tri države, Bugarska, Estonija i Slovenija predvode spisak država koje su ostvarile najveće smanjenje emisije štetnih gasova. Bugarska je smanila za 15,2 odsto, Estonija 14,7, a Sloveniji 9,6.
Povećanje zagađenja zabeleženo je u šest zemalja EU. To su Irska 9,1 odsto, Letonija 7,5, Slovačka 1,9, Danska 1,7, Švedska 1,6 i Finska 0,3%.
Eurostat je zabeležio i vezu između emisije štetnih gasova i promene bruto društvenog proizvoda.
U većini od 21 evropske države u kojima je došlo do smanjenja emisije štetnih gasova nije došlo do pada BDP-a.
Slovenija je uz pad emisije štetnih gasova od 9,6 odsto zabeležila rast BDP za 0,7%, a Hrvatska je uz pad emisije štetnih gasova od 0,3 odsto ostvarila rast BDP od 2,8 odsto.
Ipak, u šest država je zabeležen moguć negativan uticaj smanjenja emisije štetnih gasova na pad BDP. To su Češka, Estonija, Litvania, Luksemburg, Mađarska i Poljska, dok je u svih šest država u kojima je povećana emisija štentnih gasova, došlo do povećanja BDP.
Foto: Freepik
