Evropski poljoprivrednici i predstavnici industrije sredstava za zaštitu bilja upozoravaju da proizvođači širom Evropske unije raspolažu sa sve manje aktivnih supstanci za zaštitu useva, dok odobravanje novih rešenja ne prati istu dinamiku. Smatraju da bi takav trend mogao da oteža borbu protiv bolesti, štetočina i korova, posebno u uslovima sve izraženijih klimatskih promena.
Prema podacima koje je objavila organizacija CropLife Europe, tokom proteklih sedam godina iz upotrebe su povučene ili nisu obnovile odobrenje ukupno 93 aktivne supstance, dok je u istom periodu odobrena samo jedna nova. U toj organizaciji ocenjuju da se na taj način smanjuje izbor sredstava koja su poljoprivrednicima na raspolaganju za efikasnu zaštitu useva.
Kako navode, proizvođači se danas suočavaju sa sve većim pritiskom bolesti, štetočina i korova, dok klimatske promene dodatno otežavaju proizvodnju. Istovremeno, evropska poljoprivreda mora da odgovori na visoke zahteve u oblasti zaštite životne sredine, smanjenja upotrebe pesticida i očuvanja biodiverziteta. Upravo zbog toga, smatraju da je neophodno obezbediti dostupnost novih i bezbednih rešenja koja će zameniti sredstva koja se povlače sa tržišta.
Posebno se ističe značaj raznovrsnog „alata“ za zaštitu bilja. Stručnjaci objašnjavaju da poljoprivrednici ne mogu da se oslone na jedno univerzalno sredstvo, jer različite kulture, štetočine i klimatski uslovi zahtevaju različite pristupe. Širi izbor aktivnih supstanci omogućava i njihovu naizmeničnu primenu, čime se smanjuje rizik od razvoja rezistentnosti kod štetnih organizama i produžava efikasnost postojećih rešenja.
Predstavnici CropLife Europe naglašavaju da se ne zalažu za ublažavanje evropskih standarda bezbednosti, već za efikasniji i predvidljiviji sistem procene novih proizvoda. Prema njihovom mišljenju, naučni razvoj u oblasti hemijskih i bioloških sredstava za zaštitu bilja napreduje, ali se inovacije presporo uvode u praksu zbog dugotrajnih regulatornih procedura.
Sa druge strane, Evropska unija poslednjih godina sprovodi stroge propise u oblasti sredstava za zaštitu bilja, sa ciljem očuvanja zdravlja ljudi, zaštite životne sredine i oprašivača. Odobravanje novih aktivnih supstanci podrazumeva obimne naučne procene njihove bezbednosti, pa regulatorni postupci često traju više godina.
Rasprava o budućnosti zaštite bilja u Evropi tako ostaje jedno od ključnih pitanja poljoprivredne politike. Dok jedni upozoravaju da proizvođačima nedostaju efikasni alati za očuvanje prinosa, drugi ističu da visoki standardi bezbednosti ne smeju biti dovedeni u pitanje. Izvesno je da će pronalaženje ravnoteže između zaštite životne sredine i potrebe za stabilnom proizvodnjom hrane biti jedan od najvećih izazova evropske poljoprivrede u godinama koje dolaze.
Foto: ChatGPT/AgroTV, Envato