Evropski trgovci podižu cenu šećera

49

Već pet meseci za redom svetske cene hrane padaju, prema izveštaju FAO, ali se to ne odražava i na cenovnike u maloprodaji ni na evropskom, ni na domaćem tržištu.

Supermarketi i diskonti u Nemačkoj su početkom ove nedelje ponovo podigli cene mnogih prehrambenih proizvoda, ali magazin „Fokus” posebno ukazuje da su svi supermarketi i diskonti podigli cenu šećera. Za najjeftiniji šećer potrošači moraju sada da plaćaju 1,29 evra, što je rast od 65 odsto. U radnjama diskontnih lanaca „Aldi”, „Lidl” i „Neto” prošle nedelje šećer se mogao kupiti još za 79 centi.

I šećer u kockama je poskupeo, tako da kilogram više ne košta 99 centi, već 1,49 evra, što je poskupljenje od 50 odsto. Šećer u prahu je poskupeo čak 100 odsto. To je uticalo i na konditorsku industriju, pa je tako, na primer, keks poskupeo za 20 odsto, med za 30%, a kečap za 50 odsto. „Fokus” ukazuje da ovaj rast cena nije poslednji, jer proizvođači traže još veće cene. Sve ovo rezultat je enormnog skoka cena šećera u poslednjih desetak dana u Evropi, što se sada odražava i na maloprodaju.

Uticaj suše na prinose šećerne repe već je evidentan, a cene šećera na berzi nedavno su dostigle desetogodišnji maksimum.

Prema prošlonedeljnoj izmeni uredbe o ograničenim cenama namirnica, i proizvođačima i trgovcima u Srbiji, takođe je data mogućnost da kristal šećer u radnjama može da poskupi sa 102,99 na 109,99 dinara.

Do kada će taj nivo održati i dalje je neizvesno jer je šećerna repa ove godine zasejana za oko 10.000 hektara manje nego prošle godine. Uz pad prinosa usled nepovoljnih vremenskih prilika jasno je da bi i na domaćem tržištu njegova cena mogla da ide na gore u narednom periodu. Stručnjaci navode da Srbija u proizvodnji šećera zadovoljava domaće potrebe, ali da će ove tražene namirnice sigurno biti manje za izvoz.

Da će se o visokoj ceni šećera u Evropi polemisati ove jeseni bilo je jasno još početkom prošle godine kada se predviđao pad proizvodnje u naredne dve sezone, uz nagoveštaj da će EU morati da uvozi šećer.

Razlozi za pad proizvodnje su brojni, a ključna je nezainteresovanost poljoprivrednika za sejanje ove kulture, delom zbog nezadovoljavajuće otkupne cene, ali delimično i zbog dugotrajne zabrane pojedinih pesticida koji se koriste u tretiranju ove biljne vrste. Posle dozvole o ponovnoj upotrebi preparata neonikotinoida (koji šteti pčelama) u zaštiti repe, stručnjaci smatraju da postoji šansa da se rezultati malo poboljšaju u narednim godinama.

Evropska proizvodnja takođe je bila ugrožena i uvozom šećera iz Brazila, koji je drastično oborio cenu domaćeg.

Vodeći proizvođači šećerne repe, Nemačka i Francuska, još su 2020. zasejali za 2,3 odsto manje repe, a to je dovelo do zatvaranja pojedinih šećerana. Francuzi su zbog štetočina koje su napale ovu kulturu u međuvremenu imali jednu od najgorih sezona u poslednjih 20 godina.

Specijalizovani nemački portal „Agrarhojete” tada je objavio kako se očekuje da evropski proizvođači šećerne repe više neće moći u potpunosti da snabdevaju prehrambenu industriju.

Izvor: Politika

Foto: Envato


reklama