Facelija je jednogodišnja biljka čiji cvetovi daju velike prinose nektara. Sa nje se može sakupiti od 300 pa čak i do 1000 kg meda po hektaru.
Poreklom je iz Severne Amerike, a zbog toga što je leguminozna biljka najpre se koristila za popravku siromašnog zemljišta, zaoravanjem zelene biljne mase (zato je pogodna za zelenišno đubrenje vinograda ili voćnjaka).
Ova medonosna biljka je slična korovu i može da naraste od 60 do 90 cm. Facelija se počinje granati u donjem delu stabljike. Na svakoj grani nalazimo grančice koje nose sitne cvetove. Latice su u donjem delu biljke ljubičaste, dok pri dnu biljke prelaze u belu boju.
Facelija podnosi gotovo sve tipove zemljišta, ali najbolje uspeva na karbonatnom černozemu i livadskim crnicama. Pre same setve potrebno je dobro pripremiti zemljište, pre svega zbog sitnog semena. Facelija se može sejati u svako doba godine ako je vreme povoljno, međutim najčešće se seje tokom marta, pre svega zato što u tom periodu obično ima dovoljno vlage u zemljištu. Setva se obavlja na dubini od 2 do 3 cm. Potrebna količina semena za površinu od 1 hektara je 5 do 10 kg.
Posle same setve poželjno je da se zemljište povalja, kako bi se na taj način osigurao bolji kontakt semena i čestica zemljišta. Đubrenje površina pod facelijom se po pravilu ne izvodi pre svega zbog azotofiksatora u korenu facelije. Nakon što nikne, ima veoma brz vegetativni porast i po pravilu zaguši sve korove. U novije vreme facelija se koristi i kao zaštitni usev i to sa ulogom povećavanja azota u zemljištu na oraničnim površinama, kada se na tim površinama ne uzgaja glavna kultura. Facelija se onda seje kao postrni usev jer u toku svoje vegetacije usvoji značajne količine azota. Upravo zbog tog visokog sadržaja azota u samoj biljci, posle zaoravanja izuzetno se brzo razgrađuje u zemljištu. U tu svrhu facelija se zaorava po pravilu dve nedelje pre setve sledeće ozime kulture.
Facelija nema poznatih parazita i bolesti, a njen koren jako toksično deluje na nematode koje su prenosioci virusa. Zato je ova biljka nesumnjivo od velikog značaja za poljoprivredne proizvođače, jer se zemljište popravlja i obogaćuje, a cvetanje omogućuje kvalitetnu pašu za pčele.
Izvor: Vladimir Stanković, PSSS Negotin
Foto: Pixabay
