Nestašicu meda na tržištu Srbije brojni falsifikatori iskoristili su kako bi kupcima, čak i u velikim trgovinskim lancima, prodavali proizvod koji nema veze sa medom. Zbog toga je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) pozvao sve pčelare i potrošače da do 21. januara prijave svaki sumnjivi med koji su videli u nekoj prodavnici ili na pijacama.
– Iako postoji kontrola, više od 1.000 tona lažnog meda završi na tržištu Srbije. Veliki problem je što su kazne u našoj zemlji za takve prevare veoma niske, pa falsifikatori unapred ukalkulišu taj trošak koji im praktično ulazi u cenu i za njih ne predstavlja veliki finansijski izdatak – kaže za biznis.rs predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.
Tržište reaguje na osnovu ponude i potražnje, a ponuda je ove godine jako mala. Kako objašnjava Živadinović, zalihe koje su postojale kod pčelara su na izdisaju, pa su falsifikatori iskoristili priliku te sumnjivi med može da se nađe i u rafovima prodavnica.
– Zato smo organizovali ovu akciju, kako bi pčelari pre svega mogli da se organizuju po selima i gradovima i kako bi prijavili svaki sumnjivi med – navodi Živadinović.
Kad je reč o cenama, one su dosta različite u trgovinama, na pijacama i kod pčelara, i zavise od vrste meda i same lokacije.
– Cene kod pčelara kreću se za bagremov med ne manje od 1.000 dinara, dok ostale vrste meda ne mogu koštati manje od 800 dinara – napominje on i dodaje da zavisi da li se med kupuje u prodavnicama ili direktno od pčelara.
– Što se tiče cena pravog meda u trgovinama, one se, kada je reč o bagremovom medu, kreću od 1.500 do 1.800 dinara – navodi Živadinović i dodaje da su troškovi prilikom plasmana meda u velike trgovinske lance ogromni.
Pored otkupa, tu su analize, PDV i marža.
– Trenutna otkupna cena bagremovog meda je 800 dinara. Reč je o direktnom otkupu od pčelara, bez ikakvih dodatnih troškova. Svetsko tržište učinilo je da cena ove godine bude kao nikada do sada i samim tim bagremov med dostigao je i najvišu cenu, koja se u istoriji ne pamti.
Na pitanje kako lažni med pored svih kontrola i analiza završava na rafovima srpskih prodavnica, Živadinović objašnjava da to kod nas funkcioniše vrlo jednostavno.
– Puni su nam vrtići takvog meda, sumnjivog kvaliteta – kaže on i dodaje da iako se sve nabavlja legalno, putem tendera, falsifikovan med ipak dospeva do potrošača.
– Uz prijavu na tender prilaže se i odgovarajuća dokumentacija, analiza, a papir trpi sve. Jedan med se šalje na analizu – pravi, a drugi se dostavlja na adresu kupca. Ista situacija je i u trgovinama – napominje predsednik SPOS-a.
Iako su analize jedini adekvatan način za proveru meda, potrošači lažni med mogu da prepoznaju.
– Falsifikatori pri pravljenju takve vrste „meda“ koriste šećer koji kuvaju sa vodom i dodaju veštačke boje. Takav med je staklast, providan, bez imalo mutnoće – objašnjava Živadinović.
Prema njegovim rečima, vrlo važna stvar kod meda je kristalizacija i ljudi moraju da shvate da se pravi med kristalizuje, a da bi bili sigurni najbolje je da kupuju direktno od pčelara.
– Potrošači med treba da kupuju direktno od pčelara dok se tržište ne uredi. Sličnu situaciju imali smo 2015. godine kada je u Srbiji bilo više od 90 odsto falsifikovanog meda. Sada je to opet u porastu i zato smo i organizovali ovu akciju – zaključuje Živadinović.
Izvor: biznis.rs
Foto: Pixabay, Free Images
