Sladoled je cenovno osetljiv proizvod, na čiju proizvodnju direkto utiču cene mleka, šećera, kakaoa i biljnih masti. Kada se tome doda i sezonalnost, tj. da je najveća koncentracija konzumacije u letnjem periodu, što iziskuje neravnomeran tok prihoda, poslovanje može biti otežano, kao i planiranje poslovne strategije.
Ipak, u Srbiji kompanije koje su registrovane u delatnosti proizvodnje sladoleda ostvaruju značajnu dobit, a prema podacima bonitetne kuće CompanyWall u 2024. godini celokupna delatnost u kojoj posluje oko 200 preduzeća ostvarila je dobit od 1,779 milijardi dinara.
Na osnovu spiska dvadeset najprofitabilnijih kompanija, može se uočiti da je reč o izrazito heterogenoj i slojevitoj industriji u kojoj paralelno funkcionišu veliki industrijski sistemi i brojni mali proizvođači.
Prisustvo kompanije kao što je Frikom pokazuje da industrijski segment i dalje ima ključnu ulogu u sektoru i generiše ukupan oblik proizvodnje i snabdevanja tržišta.
Frikom raspolaže razvijenom distribucijom, infrastrukturom, pokriva široko tržište, čak je i izvoznik. Ipak, iako dominira po prihodima, ovo nije jedini model koji donosi visoku profitabilnost, što se jasno vidi iz ostatka liste.
Veliki deo spiska čine manji proizvođači, često registrovani kao preduzetnici ili društva ograničenog obima poslovanja. Pojava brendova poput Crne Ovce, Bacio Gelata, Nocciola ili Dolce Latte ukazuje na sve veću popularnost zanatskih sladoleda, koji se ne ističu kvalitetom i raznovrsnošću autentičnih ukusa. Ovi proizvođači uspevaju da ostvare značajnu dobit uprkos ograničenim kapacitetima. Cenovno su ovi brendovi značajno iznad široko rasprostranjenih „industrijskih sladoleda“, jer se oslanjaju na kvalitet, a i njihove marže su veće kako bi opstanak u poslu bio izvestan.
Kada se analizira ostvarena dobit u 2024. godini najupadljiviji nalaz jeste ekstremna koncentracija na samom vrhu liste (Frikom). Prvoplasirana kompanija ostvaruje dobit od oko 1,78 milijardi dinara, dok je drugoplasirana već na oko 15,4 miliona, a trećeplasirana na 12,5 miliona dinara. Ovaj ogroman jaz pokazuje da tržišni lider ne dominira samo po prihodima i distribuciji, već apsorbuje i nesrazmerno veliki deo ukupne profitabilnosti delatnosti.
Već poređenje prve i druge kompanije otkriva razliku veću od sto puta, što ukazuje na gotovo monopolističku poziciju u sektoru.
Drugoplasirana i trećeplasirana firma nalaze se u rasponu između 10 i 20 miliona dinara dobiti, dok se već od četvrtog mesta dobiti spuštaju na nivo od nekoliko miliona, a zatim brzo prelaze u zonu ispod dva miliona dinara. Donja polovina liste posluje sa dobiti koja je bliža nekoliko stotina hiljada nego milionima, što dodatno potvrđuje izraženu asimetriju.
Ovakva raspodela dobiti jasno oslikava dualnu strukturu delatnosti. Na jednoj strani se nalazi dominantan industrijski sistem koji zahvaljujući obimu, distribuciji i tržišnom udelu ostvaruje izuzetno visoke profite. Na drugoj strani nalazi se veliki broj manjih proizvođača čija se profitabilnost zasniva na drugačijem modelu – manjem obimu, ali potencijalno višim maržama po jedinici proizvoda.
Jednom rečju, moguće je ostvariti profit, ali je izuzetno teško preći u višu ligu i značajno povećati obim poslovanja bez ozbiljnih investicija i promene poslovnog modela.
Geografska koncentracija firmi, posebno u Beogradu, dodatno potvrđuje da je tražnja za premium i zanatskim proizvodima najizraženija u urbanim sredinama sa većom kupovnom moći.
Na osnovu indeksa rasta dobiti u delatnosti proizvodnje sladoleda u Srbiji od 2022. do 2024. godine vidi se da je dobit porasla sa oko 959 miliona dinara u 2022. na 1,38 milijardi u 2023, a zatim na oko 1,78 milijardi u 2024. godini. To znači da je za samo dve godine ukupna profitabilnost gotovo udvostručena, uz vrlo visok međugodišnji rast koji je prvo iznosio oko 44 odsto, a zatim dodatnih približno 29 odsto.
Ovakva dinamika ukazuje da delatnost nije u fazi stagnacije ili zasićenja, već u fazi intenzivne ekspanzije.
Očigledan trend bi se mogao objasniti i promenama potrošačkih navika. Sladoled sve više izlazi iz okvira strogo sezonskog proizvoda i konzumira se tokom cele godine, što stabilizuje prihode i omogućava bolje korišćenje kapaciteta. Istovremeno, rast premium segmenta ima značajan uticaj na ukupnu dobit, jer proizvodi više vrednosti nose veće marže. To znači da i relativno mali proizvođači, koji su brojni u ovoj delatnosti, doprinose rastu ukupne profitabilnosti više nego ranije.
Kada se podaci o ukupnim prihodima stave u odnos sa već analiziranim podacima o dobiti, dobija se znatno preciznija slika o tome šta se zapravo dešava u delatnosti proizvodnje sladoleda u Srbiji.
Ukupni prihodi su porasli sa oko 23,4 milijarde dinara u 2022. na 25,3 milijarde u 2023, a zatim na 30,4 milijarde dinara u 2024. godini. To znači da je rast prihoda u 2023. bio relativno umeren, oko osam odsto, dok je u 2024. ubrzan na približno 20 odsto. Sa druge strane, dobit je u istom periodu rasla znatno brže – oko 44 odsto u 2023. i dodatnih 29 odsto u 2024. godini.
Ovakvo kretanje može imati nekoliko uzroka. Jedan deo rasta svakako dolazi iz povećanja cena, što je u skladu sa širim inflatornim kretanjima i rastom troškova sirovina poput mleka i šećera. Međutim, činjenica da dobit raste brže od prihoda sugeriše da kompanije nisu samo „prebacile“ troškove na potrošače, već su uspele i da unaprede poslovanje – bilo kroz optimizaciju troškova ili fokus na segmente sa višim maržama, poput premium sladoleda.
Važan element u ovom procesu je i promena potrošačkih navika. Rast premium segmenta u strukturi top 20 kompanija, ima direktan uticaj na rast marži na nivou cele industrije. Premium proizvodi omogućavaju višu cenu po jedinici, a time i veću profitabilnost, čak i bez dramatičnog rasta obima.
Rast prihoda pokazuje širenje tržišta, dok brži rast dobiti ukazuje na jačanje profitne snage industrije. Međutim, taj rast je istovremeno i selektivan – favorizuje efikasnije i tržišno jače aktere, dok ostali učesnici ostaju ograničeni u svom razvoju. Upravo ta kombinacija rasta i selekcije predstavlja ključnu karakteristiku trenutne faze razvoja ove delatnosti.
Izvor: Biznis.rs
Foto: Envato, Freepik