Fiziološki poremećaji paradajza

60

Fiziološki poremećaji nisu posledica dejstva patogenih organizama, već su nastali zbog promena u fiziološkim procesima same biljke. Kod paradajza i ostalog plodovitog povrća,najčešći fiziološki poremećaj je vršna trulež plodova, pucanje plodova, poremećaj u rastu – tzv.mačije lice, trake plutastog tkiva na pokožici ploda i ožegotine od sunca.

Vršna trulež plodova

Vršna trulež plodova je veliki problem u proizvodnji, to je trajno oštećenje, tako da plodovi nemaju tržišnu vrednost. Simptomi vršne truleži slični su simptomima napada prouzrokovača plamenjače. Razlika je u tome što vršna trulež kreće isključivo sa vrha plodova, dok infekcija od plamenjače zahvata i deo oko peteljke. Biogeni element koji ima značajnu ulogu u pojavi vršne truleži je kalcijum. Neophodan je za pravilan rast i razvoj korena i nadzemnog dela biljke i razvoj i poboljšanje kvaliteta plodova. Kalcijum indirektno, pozitivnim uticajem na metabolizam kalijuma, uključen je i u povećanu otpornost paradajza na nedostatak vode. Kritični period pojave vršne truleži je vreme intenzivnog porasta plodova, oko 10 do 14 dana posle oplodnje. Da bi biljke bile dobro snabdevene ovim elementom preporučuje se upotreba kalcijumnitrata kroz sistem fertirigacije. Folijarna primena kalcijuma ima pozitivan uticaj samo u početnim fazama razvoja plodova.

Pucanje plodova

Kod paradajza se razlikuju dva tipa pucanja plodova: radijalno i koncentrično pucanje. Radijalno je posledica padavina, odnosno natapanja posle izraženo suvog perioda. Koncentrično pucanje je posledica zadržavanja vode na plodovima i njihovog izlaganja direktnim sunčevim zracima.

Deformacija plodova (mačije lice)

Kod ovog fiziološkog poremećaja plod je potpuno deformisan i više nema tržišnu vrednost. Ova promena je posledica temperaturnog šoka tokom cvetanja i oplodnje. Niske dnevne temperature u vreme cvetanja (15-18 C), kao i niske noćne (10-15 C) su kritične za pojavu ovih deformacija. Gajenjem paradajza u zaštićenom prostoru i kontrolom temperature u vreme cvetanja, znatno se smanjuje mogućnost nastanka deformisanih plodova. Takođe, postoje razlike između sorata i hibrida prema sklonosti ka ovoj pojavi.

Uzdužne trake plutastog tkiva na pokožici

Ova pojava na plodu čini manju štetu. Uzroci nastanka deformacije nisu u potpunosti objašnjeni i različiti su u zavisnosti od hibrida i sorti paradajza.

Izvor: dipl. inž. Radojka Nikolić, PSSS Kruševac

Foto: Edward Sikora, Auburn University, Bugwood.org, M.E. Bartolo, Bugwood.org, Envato


reklama