Osnovni problem u radu na unapređenju kozarstva kod nas je nedostatak priplodnog materijala. Zato je neophodno formiranje matičnih stada i to od uvezenih rasa i domaćih meleza, a u početnoj fazi i od selekcionisanih balkanskih koza nižih područja (ukoliko se preduzmu i njihova ukrštanja).

Početak sistematskog rada biće uslovljen uvozom koza. Za stvaranje ovog programa trebalo bi uvesti odgovarajući broj koza i jarčeva sanske i alpske rase.

U svim matičnim stadima koza trebalo bi vršiti kontrolu proizvodnje u okviru propisa predviđenih matičnim knjigama, a da se matiče samo one životinje koje se klasiraju u elitu (ili I–a klasu), I i II klasu, s tim što:
– za domaće selekcionisane meleze u elitu ulaze koze sa 500, u I klasu sa 400 i u II klasu sa 300 l mleka, dok bi broj ojarene jaradi po kozi godišnje bio: 1,8, 1,7 i 1,6.
– za domaću selekcioisanu balkansku kozu nižih područja u elitu dolaze koze sa 400, u I klasu sa 300 i u II klasu sa 200 l mleka, dok bi proizvodnja jaradi bila: 1,7, 1,6 i 1,5.

Uvezene rase bi se klasirale prema njihovim zvaničnim standardima, s tim što bi se pratile sve osobine predviđene matičnim knjigama, i to bez obzira na klasu životinja.

Elitne majke u okviru svakog matičnog stada služile bi za proizvodnju priplodnih jarčeva za potrebe parenja stada koza prema napred izloženim metodama odgajivanja. Ovi jarčevi bili bi umatičeni i imali bi evidenciju o rezultatima reprodukcije i osobina potomaka. U nedostatku ovih, koristili bi se jarčevi od majki I klase.

Matičenjem bi trebalo da obuhvati stada krupnijih individualnih gazdinstava koja imaju navedeni rasni i kvalitetni materijal, kao i uslove da se vrši potrebna kontrola. Matično knjigovodstvo mora da se uskladi s propisima.

Izvor: veterina.info/“Kozarstvo – tehnika i tehnologija odgajivanja“, Čačak 2006.

Foto: Pixabay