Francusko Ministarstvo poljoprivrede pokrenulo je posebnu analizu mogućnosti formiranja strateških rezervi žitarica, kako bi se obezbedilo snabdevanje stanovništva u slučaju ratnih sukoba, međunarodnih kriza ili ozbiljnih poremećaja u trgovinskim tokovima. Rezultati analize očekuju se do kraja novembra, a konačna odluka o uspostavljanju rezervi još nije doneta.
Inicijativa dolazi u trenutku pojačanih geopolitičkih tenzija i sve većih zabrinutosti za sigurnost prehrambenog snabdevanja. Za razliku od nafte, za koju Francuska već ima strateške rezerve, država trenutno nema poseban sistem zaliha žitarica namenjenih isključivo za vanredne situacije.
Prema navodima francuskih medija, zemlja raspolaže sa oko 4.500 silosa za skladištenje žitarica, ali se postojeće zalihe nalaze u komercijalnom sistemu i mogu biti plasirane na međunarodno tržište. Zbog toga se razmatra način na koji bi deo raspoloživih količina mogao da bude zaštićen i stavljen na raspolaganje u slučaju ozbiljne krize.
Predsednik udruženja proizvođača žitarica AGPB Erik Tiruijen upozorio je da komercijalne zalihe nisu isto što i strateške rezerve, jer njihova namena nije isključivo obezbeđivanje domaćeg stanovništva u vanrednim okolnostima.
Francuska je najveći proizvođač pšenice i kukuruza u Evropskoj uniji, ali se njena žitarska proizvodnja suočava sa sve većim izazovima. Prema podacima koje navodi AGPB, površine pod strnim žitima smanjene su sa 8,1 milion hektara 2016. na 7,2 miliona hektara 2026. godine, između ostalog zbog slabe rentabilnosti proizvodnje.
Slične inicijative razmatraju i druge evropske zemlje. Švedska je još 2025. najavila formiranje rezervi žitarica na severu zemlje, koje bi bile korišćene u slučaju rata ili drugih ozbiljnih kriza.
Francuska analiza trebalo bi da utvrdi potrebne količine, način finansiranja, lokacije skladištenja i uslove pod kojima bi se rezerve koristile. Time bi se postavili temelji za eventualno uspostavljanje sistema koji bi trebalo da ojača prehrambenu sigurnost zemlje.
Foto: ChatGPT/Agro TV, Envato