Cvekla je korisno i veoma lekovito povrće koje se može upotrebljavati tokom cele godine. Bogata je fitonutrijentima koja imaju antioksidativna i protivupalna svojstva, a učestvuje u i u detoksikaciji organizma. Lako se vari i ima mnogo vlakana, što je značajno za dobro pražnjenje creva i smanjivanje holesterola.

Cvekla ima veće potrebe za toplotom i manje je otporna na hladnoću od ostalog korenastog povrća. Minimalne temperature za klijanje su od šest do osam stepeni, a optimalna oko 23 stepena. Visoke temperature mogu da doprinesu jakom porastu lisne mase, što smanjuje porast korena, a samim tim i prinosa. Tek iznikle biljke podnose mrazeve do -4 stepena.

Najveći izazov u proizvodnji cvekle jeste ujednačeno nicanje, pa je potrebna pravilna i kvalitetna obrada i priprema zemljišta usitnjene strukture, kao i obilno zalivanje posle setve. Cvekla ima izuzetne zahteve za vlagom u početku vegetacije. Da bi došlo do nicanja, seme cvekle mora da usvoji vlagu i do 170% od svoje težine. Kako biljke rastu i budu sve bolje ukorenjene, potreba za vodom se smanjuje.

Najbolje uspeva na plodnim zemljištima, dobre strukture, lakša, dobro ocedna, jer u takvim uslovima razvija dobro diferenciran i dubok koren pravilnog oblika.

Cvekla ima svoje mesto u plodoredu i najbolje da dođe na mesto kultura koje rano ustupaju svoje mesto na parceli – najčešće dolazi posle žitarica i grahorica. Odmah po skidanju ovih useva vrši se obrada na 25-30 cm, kako bi se sa što manje napora zemljište pooralo, kao i da bi se sačuvala zemljišna vlaga. Nakon oranja pristupa se predsetvenim agrotehničkim merama – tanjiranje, setvospremanje i drljanje, kako bi se stvorio rastresit sloj. Prilikom ovih operacija potrebno je uneti i dovoljne količine mineralnih đubriva. Pravilo je da se na lakšim zemljištima nađubri dobro zgorelim stajnjakom u količini 30 t/ha, uz dodatak 80kg/ha azota, 80 kg/ha kalijuma i 150 kg/ha fosfora. Na plodnim zemljištima nije neophodan stajnjak.

Setva cvekle može biti u dva roka – za letnju potrošnju ili kasnu jesenje-zimsku potrošnju. Setva se vrši na dubini 3-5 cm. Dubina ulaganja semena zavisi od kvaliteta predsetvene pripreme i stanja vodno-vazdušnog režima zemljišta. Ukoliko zbog loših vremenskih prilika zemljište nije dobro pripremljeno, pa je ostalo krupnije strukture, onda se mnogo zaliva i setva se obavlja na dubinu 2-3 cm, kako se ravnomerno nicanje ne bi dovelo u pitanje. Razmak između redova može da bude 60-70 ili 30-40 cm, što zavisi od krupnoće korena.

Nega useva podrazumeva niz operacija koje omogućavaju pravilan rast i razvoj cvekle, a samim tim i maksimalan prinos. Pored proređivanja, značajna mera je špartanje. Ova operacija se izvodi više puta tokom vegetacije kako bi se u međurednom prostoru razbila pokorica, biljke disale i uništili eventualni ponici korova. Nega useva podrazumeva i sprovođenje aktivne zaštite kako od korova tako i od insekata i patogena koji mogu ugroziti ovu proizvodnju.

Cvekla za letnju potrošnju počinje da se bere kad dostigne prečnik 4-5 cm. Mnogo češća proizvodnja cvekle je za jesen i zimu i ona se u tom slučaju vadi, od zavisnosti od sorte i ranostasnosti, od septembra pa sve do pred mrazeve, jer cvekla u fazi kad je koren već veliki i formiran ne može da podnese mrazeve ispod -3 stepena. Koren se lako čupa, lišće se odseca do glave korena, a koren se skladišti ili nosi na preradu.

Izvor: dipl. inž. Dragan Mijušković, PSSS Jagodina

Foto: Pixabay, Free Images