Gajenje kasnog kupusa

43

Posle žetve strnih žita počinje sadnja jesenjeg ili kasnog kupusa na otvorenom. Pored ozimih žita dobri predusevi su i grašak, krompir, luk. Grašak ostvavlja puno azota u zemljštu, te je tako najbolji predusev.

Rasad koji se iznosi na parcele mora biti zdrav i dobro razvijen sa 5 do 6 listova. Sadi se na rastojanju 50 x 50 cm. Posle sadnje biljke bi trebalo dobro zaliti. Ukorenjavanje traje oko 15 dana.

Poslednji rok sadnje je oko 20. jula, u zavisnosti od planirane berbe u oktobru ili novembru. Kupus bi tokom celog vegetacionog perioda trebalo da je dobro snabdeven hranjivima. Prilikom obrade zemljišta treba uneti mineralna i organska hraniva.

Stajnjak bi trebalo da je dobro zgoreo i unosi se u zemljište u zavisnosti od sadržaja humusa oko 20 t/ha. Azotna đubriva se unose tokom vegetacije u dva navrata. Prvo prihranjivanje se obavlja 15 dana posle rasađivanja, a drugo 10 dana kasnije.

Postrni kupus taraži kvalitetnu negu: redovno navodnjavanje, okopavanje i zaštitu od bolesti i štetočina. Usev bi trebalo da ima dovoljno vlage jer kupus ima plitak korenov sistem. Ukoliko nema dovoljno vlage biljka će ostati niska i prinos će biti niži.

Okopavanje je obavezno jer se stvara pokorica koju treba razbiti. U toku vegetacije jesenji kupus mora adekvatno da se zaštiti od bolesti i štetočina. Najčešće bolesti su plamenjača, pepelnica i alternarija, a štetočine biljne vaši i kupusar.

Za jesenju berbu najčešće se gaje sorte: srpski melez, bravo i futoški kupus. Srpski melez ima ujednačene, čvrste glavice i velike listove. Sorta bravo ima plavo-zelene spoljašnje listove, a unutrašnji su beli. Ovo je sorta sa najkrupnijim, pravilno okruglim glavicama. Futoški kupus je autohtona sorta, nežnije je građe i spada u bele vrste. Sadrži veći procenat šećera od ostalih sorti, a glavice su blago spljoštene.

Izvor: Dipl. inž. Radojka Nikolić, PSSS Kruševac

Foto: Envato


reklama