Na našim terenima komorač je relativno nova povrtarska kultura. Karakteristično za ovu biljku su jaki zadebljali lisni rukavci koji omotavaju spavajuće pupoljke i tako formiraju lukovicu. Po osnovnim hranjivim sastojcima, komorač je sličan mrkvi samo što je belančevinama dvostruko bogatiji.
Postoje više načina gajenja komorača. Za kontinentalno područje trebalo bi ga gajiti kao jesenju kulturu. Gaji se iz rasada i direktnom setvom mada u principu daleko je lakši za gajenje direktnom setvom. Oranje se izvodi na 30-40 cm, osnovnom obradom unosimo kompleksna NPK đubriva odnos (1:2:3), na primer: NPK 7:14:21. Potrebne količine mineralnog đubriva na našim zemljištima se kreću od 800 do 1.000 kg/ha ako predhodni usev nije đubren stajnjakom. U protivnom, smanjiti količine NPK đubriva. Gajene biljaka iz rasada zahteva razmak 50-70×20 cm. Prva presađivanja obavljamo početkom avgusta pa do prve dekade septembra.
Kod nas se najčešće direktna setva obavlja krajem juna sa razmakom 40-60×5-10 cm u redu. Dubina setve 1-1,5 cm, a za jedan hektar potrebno je oko 5 kg semena. Posle nicanja i formiranja redova vrši se proređivanje biljaka na 15 cm u redu.
Pri gajenju komorača najveće probleme može da pravi suša jer dovodi do slabog razvoja korenovog sistema. U tom periodu je obavezno češće zalivanje manjim količinama vode, uz napomenu da se izbegava kvašenje biljaka jer može doći do pojave truleži zdebljalog dela komorača. Međuredna obrada je obavezna, a ima za cilj suzbijanje korova i razbijanje pokorice koja se stvara prilikom zalivanja ili jakih kiša.
Kad se biljka ukoreni i počnu zadebljavati lisni rukavci potrebno je obaviti prihranu KAN-om u količini od 200 kg/ha. Nagrtanje i okopavanje je obavezna mera koja se izvodi 15 dana pre berbe kako bi glavica ostala bela. Okopavanje sa nagrtanjem se obavlja u više navrata zbog bolje pokrivenosti lukovica.
Kod nas se najčešće gaje italijanske sorte mamut i napuljski, koje do sredine oktobra razvijaju zadebljali deo od 200 do 300 g. Prilikom berbe, glavica se odreže sasvim malo iznad korena, odnosno zemljišta, otkidamo dva spoljna lisna rukavca i odreže sve lišće osim vršnih najmlađih delova. Listovi se sasecaju 10-20 cm iznad mesnatog zadebljalog dela. Kod novijih italijanskih sorti berba može biti do polovine novembra (mrazevi mogu uništiti rod). U cilju preventivne zaštite od mraza usev možemo prekriti agrotekstilom.
Gajenjem komorača možemo ostvariti prinos od 20 do 30 t/ha.
Izvor: dipl. inž. Dragan Mijušković, PSSS Jagodina
Foto: Pixabay