Uzgoj koprive (Urtica dioica) može biti unosan posao imajući u vidu da tržište ima sve veće potrebe za ovom lekovitom biljkom i to da joj za gajenje prija naše podneblje.
Isplativost uzgoja koprive je gotovo uvek osigurana jer se kopriva distribuira kozmetičkoj, farmaceutskoj i prehrambenoj industriji.
Od koprive se koristi lišće i koren. Lišće sadrži oko 6 odsto proteina i oko 7 odsto ugljenih hidrata. U jednom kilogramu mladih biljaka ima čak 137 mg vitamina C, što objašnjava kolika je lekovitost koprive, imajući u vidu i veliku koncentraciju gvožđa.
Kopriva sadrži još i veliku količinu karotena i vitamine iz B grupe. Tu su i kalcijum, fosfor, sterilglikozid, fenilpropan i lignin. Plod koprive sadrži do 30 odsto masnog ulja kojeje bogato vitaminom E i linolnom kiselinom.
Lekovita svojstva koprive
List koprive koristi se za lečenje u vidu čaja, ali i kao hrana. Čaj od koprive dobar je za terapiju malokrvnosti, protiv krvarenja, jača imunitet, a koristi se u za ispiranje grla. Koren koprive se u se u vidu ekstrakta ili čaja koristi za lečenje prostate. Kopriva ima snažno antioksidantno delovanje i čest je sastojak šampona i pakovanja za kosu na koju ima posebnu blagotvornost.
Uzgoj koprive
Kopriva nije mnogo zahtevna biljka u smislu da traži dosta svetlosti i visoke temperature. Može se uspešno gajiti i berba će biti zadovoljavajuća i ako koprivu gajite na senovitim lokacijama.
Odgovaraju joj svi tipovi zemljišta, ali je optimalno humusom bogato tlo. Slabije će roditi i uspevati na teškom i vlažnom zemljištu.
Kopriva je višegodišnja biljka koja ne ulazi u klasični plodored. Najvažnije je da je zaštite od korova, naročito onih višegodišnjih.
Obrada tla se obavlja kao i za druge kulture i zahteva dodavanje stajskog đubriva. Kopriva voli kiseonik i prijaće joj rastresito tlo. Za prihranjivanje se dodaje 30 do 40 kg/ha N posle svakog otkosa. Osim kiseonika, kopriva ima potrebe i za kalijumom i fosforom.
Razmnožavanje semenom
Seme koprive je vrlo sitno, a preporučuje se najjeftiniji način proizvodnje – u hladnim lejama. Seme se seje u maju, a presađivanje sadnica je na jesen.
Pre sejanja, seme bi trebalo hladiti u frižideru desetak dana. Setva može biti obavljena i u jesen, pre perioda mrazeva.
Za proizvodnju sadnica, koristi se 100 do 200 grama semena po hektaru.
Kad je reč o direktnoj setvi u polju, koristi se 3 do 4 kg semena po hektaru. Prinos koprive je skroman prve godine, jer se biljke polako razvijaju, a pun rod će dostići posle druge godine.
Razmnožavanje putem stolona
Od nasada se uzimaju žile, odnosno, vade se, zatim se odstrane oboleli i truli delovi. Kad se očiste, razdvajaju se i režu na oko 25 do 30 cm dužine. Sadnja stolona je na jesen ili proleće u brazde duboke 10 cm sa razmakom među redovima od 50 do 70 cm i razmakom između biljaka od 30 cm.
Nega koprive podrazumeva okopavanja, prihranjivanje i eventualno navodnjavanje. Ako se korov ne uništi okopavanjem, trebalo bi ga redovno pleviti.
Kopriva traži dosta hraniva, pa je tokom perioda vegetacije prohranite u početnoj fazi razvoja i posle svakog košenja. Prvo prihranjivanje je početkom proleća u količini od 150 – 200 kg/ha, a posle otkosa u količini od oko 100 kg/ha đubriva (KAN).
Berba i sušenje
Kopriva bi trebalo kositi, odnosno brati, dok je mlada – visine od oko 30 cm, a to je obično polovinom aprila. Naredna žetva može se upriličiti već za 20 dana. Ne bi trebalo dozvoliti da kopriva razvije stabljike. U tom slučaju biljke treba kositi cele, sušiti i tek tada odvajati lišće.
Ako se kosi na vreme, po godini su moguća osam otkosa, nekada i 10. Za razliku od košenja listova, koren se mora vaditi ručno, dobro očistiti pa onda ponuditi na tržištu.
Kopriva se može sušiti prirodno, najpre na suncu, a onda se sušenje završava na promajnom mestu uz redovno okretanje.
Sušenje se obavlja i u sušnicama – prva 2 sata na temperaturi od 60 stepeni, a zatim na temperaturi od 50 stepeni. Da bismo dobili kilogram suvih kopriva potrebno je 5 do 6 kg svežih.
Koren se isključivo suši u sušnicama.
S površine pod koprivom od jednog hektara obično se dobija 10 do 15 tona svežih, odnosno dve do tri tone suvih listova koprive.
Prinos svežeg korena je od 8 do 10 t/ha, odnosno 2,5 – 3,5 t/ha suvog korena koprive.
