Gajenje koprive

488

Uzgoj koprive (Urtica dioica) može biti unosan posao imajući u vidu da tržište ima sve veće potrebe za ovom lekovitom biljkom i to da joj za gajenje prija naše podneblje.

Isplativost uzgoja koprive je gotovo uvek osigurana jer se kopriva distribuira kozmetičkoj, farmaceutskoj i prehrambenoj industriji.

Od koprive se koristi lišće i koren. Lišće sadrži oko 6 odsto proteina i oko 7 odsto ugljenih hidrata. U jednom kilogramu mladih biljaka ima čak 137 mg vitamina C, što objašnjava kolika je lekovitost koprive, imajući u vidu i veliku koncentraciju gvožđa.

Kopriva sadrži još i veliku količinu karotena i vitamine iz B grupe. Tu su i kalcijum, fosfor, sterilglikozid, fenilpropan i lignin. Plod koprive sadrži do 30 odsto masnog ulja kojeje bogato vitaminom E i linolnom kiselinom.

Lekovita svojstva koprive

List koprive koristi se za lečenje u vidu čaja, ali i kao hrana. Čaj od koprive dobar je za terapiju malokrvnosti, protiv krvarenja, jača imunitet, a koristi se u za ispiranje grla. Koren koprive se u se u vidu ekstrakta ili čaja koristi za lečenje prostate. Kopriva ima snažno antioksidantno delovanje i čest je sastojak šampona i pakovanja za kosu na koju ima posebnu blagotvornost.

Uzgoj koprive

Kopriva nije mnogo zahtevna biljka u smislu da traži dosta svetlosti i visoke temperature. Može se uspešno gajiti i berba će biti zadovoljavajuća i ako koprivu gajite na senovitim lokacijama.

Odgovaraju joj svi tipovi zemljišta, ali je optimalno humusom bogato tlo. Slabije će roditi i uspevati na teškom i vlažnom zemljištu.

Kopriva je višegodišnja biljka koja ne ulazi u klasični plodored. Najvažnije je da je zaštite od korova, naročito onih višegodišnjih.

Obrada tla se obavlja kao i za druge kulture i zahteva dodavanje stajskog đubriva. Kopriva voli kiseonik i prijaće joj rastresito tlo. Za prihranjivanje se dodaje 30 do 40 kg/ha N posle svakog otkosa. Osim kiseonika, kopriva ima potrebe i za kalijumom i fosforom.

Razmnožavanje semenom

Seme koprive je vrlo sitno, a preporučuje se najjeftiniji način proizvodnje – u hladnim lejama. Seme se seje u maju, a presađivanje sadnica je na jesen.

Pre sejanja, seme bi trebalo hladiti u frižideru desetak dana. Setva može biti obavljena i u jesen, pre perioda mrazeva.

Za proizvodnju sadnica, koristi se 100 do 200 grama semena po hektaru.

Kad je reč o direktnoj setvi u polju, koristi se 3 do 4 kg semena po hektaru. Prinos koprive je skroman prve godine, jer se biljke polako razvijaju, a pun rod će dostići posle druge godine.

Razmnožavanje putem stolona

Od nasada se uzimaju žile, odnosno, vade se, zatim se odstrane oboleli i truli delovi. Kad se očiste, razdvajaju se i režu na oko 25 do 30 cm dužine. Sadnja stolona je na jesen ili proleće u brazde duboke 10 cm sa razmakom među redovima od 50 do 70 cm i razmakom između biljaka od 30 cm.

Nega koprive podrazumeva okopavanja, prihranjivanje i eventualno navodnjavanje. Ako se korov ne uništi okopavanjem, trebalo bi ga redovno pleviti.

Kopriva traži dosta hraniva, pa je tokom perioda vegetacije prohranite u početnoj fazi razvoja i posle svakog košenja. Prvo prihranjivanje je početkom proleća u količini od 150 – 200 kg/ha, a posle otkosa u količini od oko 100 kg/ha đubriva (KAN).

Berba i sušenje

Kopriva bi trebalo kositi, odnosno brati, dok je mlada – visine od oko 30 cm, a to je obično polovinom aprila. Naredna žetva može se upriličiti već za 20 dana. Ne bi trebalo dozvoliti da kopriva razvije stabljike. U tom slučaju biljke treba kositi cele, sušiti i tek tada odvajati lišće.

Ako se kosi na vreme, po godini su moguća osam otkosa, nekada i 10. Za razliku od košenja listova, koren se mora vaditi ručno, dobro očistiti pa onda ponuditi na tržištu.

Kopriva se može sušiti prirodno, najpre na suncu, a onda se sušenje završava na promajnom mestu uz redovno okretanje.

Sušenje se obavlja i u sušnicama – prva 2 sata na temperaturi od 60 stepeni, a zatim na temperaturi od 50 stepeni. Da bismo dobili kilogram suvih kopriva potrebno je 5 do 6 kg svežih.

Koren se isključivo suši u sušnicama.

S površine pod koprivom od jednog hektara obično se dobija 10 do 15 tona svežih, odnosno dve do tri tone suvih listova koprive.

Prinos svežeg korena je od 8 do 10 t/ha, odnosno 2,5 – 3,5 t/ha suvog korena koprive.


reklama