Eskalacija krize između Rusije i Ukrajine imala bi zasigurno jak uticaj na tržište žitarica i svetske cene hrane jer su te dve države udruženo, ali i pojedinačno značajni svetski proizvođači i izvoznici. I pojačane tenzije u proteklom periodu već su se odrazile na poskupljenja žitarica na domaćim i stranim berzama.
Kako će se sva previranja započeta pandemijom odraziti na Srbiju? Šta će preduzimati države da bi zaštitile prehrambenu sigurnost i kako će se u svemu ovome nestašica i veliko poskupljenje veštačkih đubriva odraziti na globalno tržište i prinose, za „Politiku” govori Žarko Galetin, agrarni analitičar.
– Rusija i Ukrajina su uslovno rečeno u „istočnom” bloku najveći proizvođači žitarica. Rusija prevazilazi te okvire. Svi ovi politički potresi dovode tržište u neku neizvesnost. Rusija je, inače, država koja je veoma sklona uvođenju unilateralnih mera zaštite svog tržišta, uvođenju raznih taksi. Oni su i ranije, još pre ove ukrajinske krize, najavili izvoznu taksu na pšenicu. To su zemlje gde država i dalje ima izuzetno jak uticaj na tržište, sva kretanja u privredi i ekonomiji i verujem da će to proizvesti neke posledice. Kako će Rusija odgovoriti, videćemo. Vidimo, na kraju, šta se događa sa gasom. Političke odluke su manje-više dovele do toga da danas imamo krizu s gasom.
Da li bi sličan scenario mogao da se očekuje i na tržištu poljoprivrednih proizvoda?
– Moguće je, naravno, sve zavisi od toga kako će se kriza u sukobu te dve velike agrarne sile dalje odvijati, pri čemu se Zapad prilično umešao. Nisu isključene ponovo i neke sankcije Amerike i EU prema Rusiji i u kontri Rusije prema njima. Pandemijska kriza je već podigla tržište na jedan viši nivo, u zonu visokih cena. Sada imamo takva dešavanja u okviru ove zone koja mogu ad hok da utiču na promenu cena. Pitanje je dužine trajanja ove krize i kako će se ona rasplesti. Najveći neprijatelji tržišta jesu nesigurnost i neizvesnost. Svi se uvlače u svoje ljušture i donose pojedinačne odluke koje kreiraju celo svetsko tržište.
Kako će se Srbija snaći u svemu ovome? Već smo imali situaciju da su poljoprivrednici kalkulisali i čekali s prodajom pšenice, verujući da će cene rasti.
– Srbija je na svetskom tržištu davno prepoznata kao značajan izvoznik, pre svega kukuruza. Sve doskora bili smo u deset najvećih svetskih izvoznika. Prošle godine smo, nažalost, podbacili u prinosima. Pšenice ćemo ove godine izvesti možda čak i više nego kukuruza. To su sve pokazatelji koji govore da Srbija nije beznačajna na svetskoj karti izvoznika primarnih poljoprivrednih kultura. Prilike sa svetskih berzi sigurno će se preliti i na nas.
Rekli ste da su naši bilansi neupitni sa aspekta domaćih potreba.
– Nesporno je da ćemo zadovoljiti domaće bilanse. Srbija ima relativno lagodnu poziciju da ne mora o tome da brine. Ipak, nije isključeno uvođenje mera. Kada je krenula kriza izazvana virusom korona, prva akcija naše vlade bila je da se kvotiraju izvozne količine za brašno i neke druge proizvode. Bez obzira na to što smo sigurni, država je uvodila mere. Uostalom, to su radile i svetske sile i veliki izvoznici žitarica. Nije nemoguće da se takve situacije ponavljaju jer cene divljaju. Videćemo da li će se Srbija opredeliti za rigidniju politiku domaćih zaliha esencijalnih sirovina u sektoru hrane kako bi eventualno, intervencijom s vremena na vreme, odbranila cenu. Očekujem da bi u nekim izuzetnim i nepredviđenim situacijama država reagovala iz budžetskih rezervi i stabilizovala tržište.
Kako vidite globalnu krizu s veštačkim đubrivom? Rojters je nedavno objavio da će nestašice i visoke cene pogoditi ceo svet i da će to nesumnjivo dovesti do smanjenja njihove upotrebe. Ovo je već potvrđeno iz uticajnog udruženja poljoprivrednika Nemačke.
– Ovo je, pre svega, posledica povećanja cena gasa, koji ima značajnu ulogu u strukturi proizvodnje mineralnih đubriva. Što se Srbije tiče, definitivno plaćamo cenu loše privatizacije. Nekada smo imali pančevačku „Azotaru” kao velikog proizvođača azotnih đubriva. Kako smo, što se hrane tiče, u relativno lagodnoj situaciji, u tom pogledu je drugačije. Ranije se nismo brinuli jer su naše azotare zadovoljavale domaće potrebe. Država nešto čini, otkupljene su manje količine i skinute uvozne carine. Ipak, pitanje je može li se i kako intervenisati jer mi sada najneposrednije zavisimo od cene na međunarodnom tržištu.
Izgleda li vam ovo kao budući „rat” proizvođača za prinose?
– Biće redukovane količine u prihrani useva, što će uticati na prinose. Korelacija je jasna. U kojoj meri će se to dogoditi i kakve ćemo rezultate imati, videćemo. U svakom slučaju, pred nama je vreme skupe hrane.
Izvor: Politika
Foto: Freepik, Pixabay
