Stočarstvo je sektor koji, prema merilima ekonomista, predstavlja osnovni parametar nivoa razvijenosti poljoprivrede jedne države. Kod agrarno najrazvijenijih država učešće stočarstva u BDP-u ove grane privrede iznosi 60 odsto. I pored izvanrednih prirodnih uslova za razvoj govedarstva, učešće u Srbiji je ispod 30 odsto, što nas svrstava među agrarno nerazvijene države.
Pre pola veka imali smo 2,3 miliona goveda, a sada jedva 881.000 grla. Samo pre tri i po decenije izvozili smo oko 30.000 tona mesa „bejbi bif“, a sada sto puta manje. Godine 2022. smo, posle dve decenije neiskorišćenih mogućnosti, izgubili i pravo na godišnju kvotu Evropske unije od 8.875 tona goveđeg mesa. Od izuzetno cenjenog izvoznika, posebno najkvalitetnijeg mesa „bejbi bif“, postali smo ozbiljni uvoznici goveda i govedine.
– Radi se o izvozu zadnjeg čereka sa najkvalitetnijim junećim mesom, kojeg smo, bez zamrzavanja, već sutradan nakon klanja, prodavali na pijacama u Italiji, Grčkoj i drugim državama i sticali vrhunske cene – kaže Nenad Budimirović, sekretar Udruženja za stočarstvo i prerađivačku industriju PKS, i dodaje:
– To meso je korišćeno u najskupljim restoranima i prodavnicama brze hrane. Lane smo u Italiju izvezli oko 2.800 tona „bejbi bifa“, uz prosečnu cenu od sedam evra po kilogramu. Oko 300 tona smo plasirali u ostale članice Evropske unije. U osnovi ranijeg izvanrednog uspeha u izvozu „bejbi bifa“ leži postojanje naše velike društvene firme „Geneks“, koja je odlično sarađivala sa zadrugama. Organizovala je proizvodnju podmlatka po sistemu krava-tele do telesne mase grla od 125 kilograma. Domaćinstvima je besplatno prosečno dopremala po desetak teladi, stočnu hranu vrhunskog kvaliteta i obezbeđivala svu veterinarsku i stručnu pomoć. Posle 12 do 14 meseci, utovljenu junad, mase 380–450 kilograma, preuzimala je i redovno, primereno, isplaćivala stočarima za uloženi trud, rad i korišćene objekte, koji nisu zahtevali veća ulaganja, sem obične nadstrešnice. „Geneks“ je na sebe preuzimao sav rizik plasmana. Valjalo bi da i sada imamo odgovarajuću domaću firmu koja bi na sebe preuzela čitav posao organizovanja tova junadi i plasmana „bejbi bifa“. Posebno što je u najavi potpisivanje Ugovora o slobodnoj trgovini prehrambenim proizvodima sa Arapskim Emiratima, uz dobijanje Halal sertifikata, koji omogućava plasman u države sa pretežno muslimanskim življem. Na taj način, kako se očekuje, obezbedio bi se kontinuitet plasmana od oko 20.000 tona „bejbi bifa“, na to vrlo zahtevno i dobro platežno tržište. Naša strana bi trebalo godišnje da obezbedi od 30.000 do 40.000 grla utovljene junadi kvalitetnih rasa. Za sada imamo oko polovinu tog neophodnog broja.
Mnogi ekonomisti tvrde da je sunovrat u poljoprivredi, a posebno stočarstvu, nastao nespretnom privatizacijom prerađivačkih kapaciteta. Time je nestala nekadašnja povezanost od njive do trpeze preko velikih agroindustrijskih kapaciteta i počeo sukob interesa „na kantaru“ između primarne proizvodnje i prerade, a potom i tržišta. U takvim uslovima neorganizovanog tržišta, nedovoljnih stimulacija, niskih otkupnih cena, nepovoljnih pariteta, povećanih troškova i nesigurnog plasmana, našim govedarima se poslednjih godina taj posao ne isplati, pa mnogi odustaju od tova. U velikoj besparici poljoprivrednici se češće odlučuju na ratarsku proizvodnju, što predstavlja veliku štetu i za našu državu, jer ona donosi znatno manje prihode po hektaru nego stočarstvo. O svemu tome predstavnici PKS su, posle razgovora sa poljoprivrednicima i predstavnicima prerađivačke industrije, još ranije obaveštavali Vladu Srbije, ali konkretnijih odgovora nije bilo. Zato odgajivači goveda ovih dana nastoje da se samoorganizuju u nameri da Vladu Srbije obaveste o svojim predlozima za rešavanje sadašnje izuzetno teške situacije u govedarstvu, očekujući da će biti preduzete odgovarajuće mere na duže vreme.
Naravno, ništa neće moći da se obavi bez učešća Vlade Srbije. Nažalost, isprečile su se mnoge prepreke. Naša država nema pravo da, odgovarajućim direktnim stimulacijama, podrži izvozne cene. Na to je obavezuje Ugovor o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom. Ta zajednica, takođe, ima izvozne ambicije na arapskom tržištu, iako joj u letnjoj sezoni nedostaje oko 300.000 tona junećeg mesa. Računa se da će joj za nekoliko godina nedostajati dvostruko više, što bi trebalo da iskoristimo. Iskustva mnogih država ukazuju da su mogući posredni državni podsticaji izvoza kroz poreske olakšice, povoljnije bankarske kredite i putem niza drugih mera. Prvi korak trebalo bi da se obavi na domaćem tržištu, odnosno da obezbedimo povećanu domaću proizvodnju i potražnju stanovništva za junećim mesom, što je moguće uz podizanje standarda. Naša država treba da se jasno opredeli da proizvodnju hrane proglasi za strategiju od nacionalnog interesa, iza koje će stati tokom dužeg perioda. Prilika je da narednih godina, odgovarajućom organizovanošću od njive do plasmana na stranim tržištima, Srbija postane ozbiljan izvoznik „bejbi bifa“.
Izvesna svetlost na kraju tunela javila se 2018. godine kada smo sa Turskom potpisali Sporazum o godišnjoj izvoznoj kvoti od 5.000 tona junećeg mesa. Tokom naredne dve-tri godine u tu državu izvezli smo prosečno po 3.609 tona junetine, uz cenu od 5,314 evra po jedinici mere. Radilo se o našim grlima hranjenim poljoprivrednim proizvodima bez GMO, čime drugi izvoznici nisu mogli da se pohvale. U jednom momentu pominjana je mogućnost i izvoza 500.000 tona junetine u Kinu, kao i znatnih količina u Hrvatsku i Albaniju, u vreme turističke sezone. Nažalost, nada za ozdravljenje je bila kratkog daha. Prema tvrdnjama Branislava Gulana, agrarnog analitičara, zbog nekontrolisanog izvoza i neodgovarajućih mera podsticaja, u klanicu je otišlo svih tadašnjih 12.000 junadi u tovu, pa su staje gotovo ispražnjene. O tome svedoči i podatak da je sada u ruralnim sredinama, gde je oko 90 odsto stočnog fonda, uz mali prosečan broj grla po domaćinstvu, oko 200.000 kuća prazno, a time i broj staja za tov stoke. Tokom poslednje decenije ispražnjeno je oko 62.000 farmi. Poslednjih godina prosečno proizvodimo od 73.000 do 83.000 tona junećeg mesa, a trošimo izuzetno malio – svega 3,5 kilograma po stanovniku godišnje. Prema zvaničnim statističkim podacima, lane smo imali oko 228.000 muznih krava, od kojih je godišnje dobijano 1,4 milijarde litara mleka. Oko 100 miliona litara mleka popila su prasad u vreme skupe stočne hrane. Od proizvedenih 70 vrsta sireva, u izvoz je godišnje išlo oko 15.000 tona. Ali tokom 2022. godine za uvoz mleka i mlečnih proizvoda platili smo 100 miliona evra, što se nastavlja i u narednom periodu.
Izvor: Poljoprivrednik
Foto: Envato
