Gde se gaje najsočnije kruške u Srbiji?

236

Vlada Stevanović na 4,5 hektara gaji voće, od čega su kruške zauzele polovinu voćnjaka. I to ne bilo kakve kruške, već najsočnije kruške u Srbiji.

I dok pesma peva o “kruški karamanki”, Vlada svoj biznis na plantaži u selu Busilovac kod Paraćina zasniva na popularnim sortama karmen i junska lepotica, a gaji još i viljamovku i santu.

Zašto se on opredelio za jednu od najpopularnijih stonih sorti kruške u Srbiji, Vlada za AgroTV kaže da je to svakako ukus.

– Lepa je za oko, pola crvena, pola žuta, dosta je postojana što je veoma bitno kod transporta. Ono što je najvažnije je njena aroma, koja je najbolja od svih kruški koje se danas gaje na ovom podneblju. Zbog toga poslednjih godina ima i odličnu prođu na tržištu – nabraja Vlada.

Zasad kruške karmen rađa od treće godine, a Vladin rod je dve godine stariji i sada već daje pun rod. Zapravo bi trebalo da daje, ali je ove godine zbog vremenskih uslova rodila od 30 do 40 odsto manje nego što bi trebalo.

– Jeste da će i njena cena da bude zbog toga veća, ali neće to biti u toj srazmeri da nadoknadi gubitak na rodu. Sreća da imamo sistem “kap po kap”, dali smo za deset dana 1,5 miliona litara vode i zbog toga ono što smo dobili 90 odsto je u prvoj klasi – kaže Stevanović.

A kad rod stigne, od juna do kraja avgusta, treba požuriti jer od brnja do hladnjače može da prođe najviše četiri dana. Zbog toga treba angažovati celu porodicu – suprugu Žaklinu, sina Jovana, kćerku Jovane i majku Rajku, ali i komšije i prijatelje. A dodatni plaćeni radnici se angažuju kada ih ima, ali to je i ovde, kao i širom Srbije, sve veći problem jer radne snage nedostaje.

A ono čega ne nedostaje, a valjalo bi, je najveća napast koja može da poremeti dobru zaradu na kruški – kruškina buva.

– Upravo zbog toga je kruška deficitarna na našem tržištu. Kruškinu buvu ne možeš da uništiš, jer u toku vegetacije ima i pet, šest generacija, ali možeš da suzbiješ ako si stalno u voćnjaku i na oprezu – kaže Vlada.

Drugih problema nema. Ervinije u zasadu nije imao, a uz savete zaštitara bilja, uspešno se nosi sa pepelnicom i čađavom krastavošću.

– Bez saveta stručnjaka uspešan zasad ne može da opstane. Naše je samo da odradimo kada nam oni kažu šta i kako treba da uradimo – objašnjava Vlada.

Ove godine Stevanovići su dobili rod od 15 tona po hektaru, a očekuj da cena bude bar 100 dinara za kilogram. Problema sa prodajom inače nema, jer za kvalitetnu srpsku krušku otvoren su vrata evropski tržišta, od Crne Gore i Hrvatske do Rumunije i Rusije.

U porodičnom gazdinstvu Vlada gaji i dunje, lešnik, orah, aroniju, kupine, a ima i mlad zasad trešnje i nešto malo šljive.

Među ostalim voćkama najvažnija je aronija, koja se gaji na 40 ari i već je zasad star deset godina. Od bobica Stevanovići prave i sok, a za aroniju je zadužen sin Jovan.

– Planirali smo da proširimo zasad, i da sav rod ide u sok. Sok ide dobro i sve što so dosad proizveli smo plasirali na sajmovima, a u vreme korone smo počeli i preko interneta – kaže Jovan.

Šljive, iako se pogrešno smatra da je to i dalje važna srpska voćka, ima malo jer, kaže Vlada, cena joj nije stabilna i zbog toga njegove timočanka i petrovača nisu više zastupljene na plantaži.

– Nismo ušli u tu priču zbog toga što ima godina kada joj je cena dobra, ali mnogo više onih kada nije i ne isplati se gajiti je za tržište. Mada još nismo odlučili da li ćemo na hektaru voćnjaka za koliko ćemo se proširiti, zasaditi šljivu, dunju – objašnjava glava porodice Stevanović.

Izvor: 24sedam.rs, Agro TV

Foto: Agro TV


reklama