Iako su cene hrane jedna od najbolnijih tema srpske ekonomije, u našem potrošačkom i kulturološkom kodu važi pravilo da za praznike „mora da se ima“. Skloni smo da se za prazničnu trpezu zadužujemo i da kupujemo više nego što nam treba pa veliki deo hrane završi u đubretu iako je sve više gladnih.
– Iako Vaskrs i Prvi maj nemaju potrošačku dinamiku koju imaju Nova godina i Božić, tokom spojenih prolećnih praznika možemo očekivati povećanu potrošnju za 30 do 40 odsto – rekao je za RTS Veljko Mijušković, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
On je dodao da možemo očekivati povećanja cena pojedinih kategorija mesa kao i ugostiteljskih usluga i turističkih aranžmana kao i ostalih stvari na koje građani fokusiraju svoje slobodno, praznično vreme. Akcije su u maloprodaji već počele i da će nas trgovci mamiti sniženjima na aktuelne proizvode poput jaja i suvomesnatih proizvoda.
Mijušković navodi da možemo govoriti o tome da će doći do neke stabilizacije cena onog momenta kada taj pik tražnje opadne.
– Ne očekujem da će doći do nekih drastičnih variranja cena ali može se desiti da dođe do nestašice nekih kategorija artikala. Evo sad baš trgovci javljaju da je ćumur deficitaran zbog roštilja koji će se organizovati i da je njegova cena prilično nestandardna, odnosno da se ne može govoriti o nekoj očekivanoj prosečnoj ceni, već znatno varira od objekta do objekta – kaže Mijušković.
Pripremajući bogatu trpezu spremni smo i da se zadužimo, kupujemo preko mere, a višak hrane bacamo iako je sve više gladnih.
– U Srbiji se na godišnjem nivou prema podacima Banke hrane baci oko 770.000 tona hrane. Očekuje se da će se upravo otpad od hrane povećati sa količinom potrošnje u ovom periodu, a to je negde za 40 odsto. Ako znamo, po nekim podacima da jedan Beograđanin, recimo, napravi 300 grama otpada, sada će biti minimum 450 – rekla je za RTS Sanida Klarić iz humanitarne organizacije Banka hrane.
Izvor: RTS
Foto: Envato