Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić poručio je na 33. Kopaonik biznis forumu da agrarna politika ne može da se vodi na ulici i pod pritiskom traktora i dodao da protesti poljoprivrednika u Srbiji jenjavaju.
– Zaokret ne može da bude brz. Zašto sam to rekao? Zato što u prethodnom periodu, a ja nisam pobornik velikih, direktnih podsticaja, agrarna politika je u jednom momentu počela da se vodi pod pritiskom ulice, pod pritiskom traktora i pod tim se popuštalo – rekao je Glamočić na panelu „Od farme do budućnosti: Transformacija agroprehrambenog sektora“.
On je istakao da ni sada nije popustio u svom stavu da se tako ne može voditi agrarna politika.
– Ja sam to i sada poručio kada su u toku protesti, ali evo sad jednjavaju, i ni sada nisam popustio, a rekao sam – ne može se politika voditi na ulici, ko ima veći traktor, ko više ljudi izvede – rekao je Glamočić.
Kako je kazao, ako se uzme da Srbija ima oko 500.000 traktora i onda neko izvede 900 traktora na puteve i na bazi toga traži mere i podsticaje.
– Jednostavno, ja i moj tim u ministarstvu to možemo da radimo samo na bazi argumenta i činjenica – rekao je Glamočić.
Kazao je da će u planovima minsitarstva za naredni period prva ideja vodilja biti strategiji za prehrambeni suvereniteta Republike Srbije koja je sada na javnoj raspravi.
– Trenutno sektor koji nam najviše škripi jeste sektor svinjarstva. Ne treba nam puno da ga unapredimo i njegovu konkurentnost da podignemo. I to je prvenstveno sektor gde treba dominantno učešće da uzmu upravo velike kompanije koje su danas ovde prisutne – rekao je Glamočić.
Ministar je kazao da Srbija ima veliki broj malih gazdinstava, kao i srednjih gazdinstava.
– Ne može zaokret nikada da bude nagao i da bilo što napravimo, svaka greška može da napravi neke ozbiljne posledice. Nama je sigurno učešće, u zavisnosti od grane do grane, 70-80 odsto malih i srednjih gazdinstava. Mi jednostavno ne možemo deliti ljude na velike ili kako često kažu na tajkune ili ne znam, na male. Bez malih i srednjih ne možemo da sačuvamo sela, niti državu, kao ni teritoriju, ali isto tako bez velike kompanije koje su dominantni izvoznici, koji donose nove tehnologije, znanja, Srbija nikad ne može. I moja je uloga da upravo nađem neki balans, sredinu između jednog i drugog, a da ne napravimo neku štetu – kazao je Glamočić.
On je dodao da postoje tri konkretna cilja.
– Prvi će biti investicija i modernizacija. Znači da se struktura naše mehanizacije, opreme i bilo čega drugoga, znači, ide u tom smeru da se menja. Moramo promeniti da imamo svega, ne znam, hiljadu i nešto gazdinstava koji koriste preciznu poljoprivredu. Ne bi to da su podaci tačni, ali evidentno je da imamo mali broj. Znači, moramo tu uložiti i zato su mere u tom delu – naveo je Glamočić.
Kaže da je cilj da do kraja 2028. godine imamo najmanje 25 odsto aktivnih komercijalnih gazdinstava koja treba da realizuju bar jednu verifikovanu investiciju.
– Da jednostavno pratimo investicije koje će se dešavati. Dalje, ono što sam rekao, merićemo efekt da svaki dinar, da barem dobijemo dva dinara i privatnih ulaganja. Ja se ponekad našalim, meni je najsigurniji podsticaj kada država da dinar, a ona druga strana da svoj dinar, onda će maksimalno da čuvaju ovaj dinar od države. Svaka varijanta direktnih podsticaja, bez pravdanja, bez investicije, bez vizije, jednostavno po meni je gubljenje novca – naveo je Glamočić.
Napomeno je da su pare kod nekih poljoprivrednika često završavale u kupovinama nekretnina, kola i slično.
On je rekao da će usmeriti novac i na drugi cilj, a to je rast konkurentnost i dodate vrednosti.
– Treće, radićemo na povećanju kvaliteta, održivosti i usklađivanju sa EU agendom. Videli ste u poslednje vreme da smo se maksimalno angažovali u tom delu, poljoprivreda ima najveći posao od svih – rekao je ministar.
Kaže da je rok pomeren do juna i da svakog ponedeljka imaju u vladi sastanak sa timom za EU koja radi na pripremama za najveću agendu – Klaster 5.
– Znači, 10 sistemskih zakona još moramo da donesemo do juna, među kojima su mnogi važni upravo zbog nas, ne zbog Evrope, jer sve smo ostavili to što je teško negde za kraj. Naravno, mora se težiti tome da oni budu i praktični, da ih uradimo kako treba. Znači, moramo razviti standarde, jače šeme kvaliteta, naravno, sledljivost i bezbednost hrane poštovati maksimalno. Moramo računati na to da povećamo otpornost na rizike kao što je osiguranje, navodnjavanje, da radimo dalje. Plan nam je da povećamo obuhvate osiguranja i povećava se iz godine u godinu – kazao je Glamočić.
Foto: Tanjug/Amir Hamzagić