U okviru 92. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić najavio je niz mera i aktivnosti kojima Ministarstvo podržava razvoj srpskog agrara.
Govoreći na konferenciji „Podsticaji u fokusu – razgovori sa poljoprivrednicima“, u organizaciji resornog ministarstva, prof. dr Glamočić je istakao da su poljoprivrednicima na raspolaganju povoljni krediti kroz saradnju sa Rajfajzen bankom, Alta bankom, NLB bankom i, uskoro, i Poštanskom štedionicom, sa rokom korišćenja do oktobra. Takođe je najavio da su upravo raspisani javni pozivi za pčelarstvo i tov, a da se u narednih deset dana očekuju i javni pozivi za genetiku i deklarisano seme.
– Poljoprivrednici su uvek nezadovoljni, bez obzira na visinu budžeta, ali moram da naglasim da je danas budžet za poljoprivredu četiri puta veći nego što je bio u vreme mog prethodnog mandata. Ipak, ne treba očekivati da će on i dalje rasti. Naš zadatak je da rasporedimo postojeća sredstva racionalnije i efikasnije – istakao je ministar.
Glamočić je najavio strožiju kontrolu trošenja subvencija, uključujući obavezu dostavljanja računa i predračuna, kao i novi kalendar konkursa kako bi se poljoprivrednici mogli bolje pripremiti.
Posebna pažnja posvećena je kvalitetu mleka i bezbednosti hrane. Ministar je rekao da će od januara početi da radi nezavisna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka, koju je Ministarstvo osnovalo u saradnji sa Evropskom unijom. Ministar Glamočić je ovom prilikom podsetio na to da je on učestvovao u formiranju laboratorije u Novom Sadu, te da će od nove godine sa analizama početi i laboratorija u Batajnici.
– Naš cilj je da stimulišemo one koji proizvode najkvalitetnije mleko. Oni koji budu imali slabije rezultate dobijaće manje subvencije, dok će najbolji biti nagrađeni višim premijama – naglasio je ministar i dodao da će novi sistem kontrole eliminisati postojeće nedoumice u vezi sa različitim rezultatima u analizama.
U okviru borbe za transparentnost, ministar je najavio i uvođenje obaveznog deklarisanja proizvoda koji, umesto mleka, sadrže biljne masti, čime će se onemogućiti da se, na primer, proizvodi sa biljnim uljem nazivaju sirom.
– Želimo da potrošači tačno znaju šta kupuju – bilo da je reč o siru, pavlaci ili mesu. Radimo i na preciznijem označavanju porekla mesa kako bi se jasno razlikovalo sveže domaće meso od uvoznog – zaključio je ministar Glamočić.
Izvor: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Foto: Pixabay; MPŠV