Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je malina postala merilo ukupnog razvoja biljne proizvodnje, kvaliteta, standarda i odnosa sa ozbiljnim kupcima, kao i da se Srbija danas suočava sa znatno jačom globalnom konkurencijom nego ranije.
On je na konferenciji „Strategija razvoja poljoprivrede Srbije sa fokusom na voćarstvo, vinogradarstvo, povrtarstvo i cvećarstvo“, koja je održana u okviru Međunarodnog sajma Agro Belgrade 2026, rekao da konkurencija više nije ograničena na Evropu, jer su Ukrajina i Poljska značajno povećale proizvodnju i izvoz, dok se Kina pojavljuje kao novi ozbiljan igrač koji ulaže u zasade, tehnologiju i logistiku i već zauzima četvrto mesto u svetu po vrednosti izvoza maline.
– Uprkos tome, Srbija i dalje ostvaruje jednu od najviših izvoznih cena po kilogramu. U trećem tromesečju prošle godine prosečna izvozna cena bila je oko pet evra po kilogramu, znatno viša u odnosu na poljske, ukrajinske i kineske proizvođače – rekao je Glamočić.
Prema njegovim rečima, to potvrđuje reputaciju i kvalitet domaće maline, ali tržište sve više zahteva količine, kontinuitet isporuka i visoke standarde, što postaje ključni izazov za proizvođače.
Ministar je istakao i da Srbija u biljnoj proizvodnji nije samo zemlja koja prati trendove, već zemlja izvoznica.
Podsetio je i da je tokom 2025. iz Srbije izvezeno više od 276.000 tona voća u vrednosti od oko 728,5 miliona evra.
– To pokazuje da nismo zemlja sirovine, već zemlja proizvoda. Iako je prošla godina bila sušna i sa znatno manjim prinosima, vrednost izvoza ostala je gotovo ista kao i prethodne godine, kada smo imali oko 140.000 tona veće prinose – naveo je Glamočić.
On je naglasio da klimatske promene dodatno povećavaju rizike u proizvodnji naglašavajući da su neophodna ulaganja u savremene sisteme zaštite od mraza i grada, kao i u navodnjavanje.
– Ne možemo se više oslanjati na sreću, jer je poljoprivreda fabrika pod vedrim nebom – rekao je ministar.
Glamočić je podsetio da Srbija primenjuje Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom i da takve sporazume ima sa Egiptom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, dok se pregovori vode sa Južnom Korejom, tržištem sa visokom kupovnom moći, na kojima se traže proizvodi sa geografskim poreklom, što predstavlja šansu za domaće voćarstvo i vinogradarstvo.
Ministar je najavio i veća budžetska izdvajanja po hektaru za voće, povrće, cveće i vinograde, odnosno za radno i investiciono intenzivne grane koje donose najveću vrednost po jedinici površine.
– Ovo je jasan signal da želimo veće prinose, viši kvalitet i moderniju tehnologiju, a ne da ostajemo na nivou sirovine koja čeka cenu – rekao je Glamočić.
Foto: Tanjug/Rade Prelić