Mikoze predstavljaju ekonomski veoma štetnu grupu bolesti i veoma su brojne. Bolesti koje izazivaju gljive smanjuju prinose i kvalitet plodova, a u težim slučajevima dovode do sušenja pojedinih izdanaka, pa čak i čitavih delova malinjaka.

Za suzbijanje mikoza vrlo su važne preventivne mere u zaštiti malinjaka.

Uvenuće pupoljaka i rodnih izdanaka – ljubičasta pjegavost (Didymella applanata)

Uzročnik ove veoma opasne bolesti je Didymella applanata i rasprostranjen je u svim rejonima gajenja crvene maline. Ovaj parazit napada i kupinu.

Prezimljava na jednogodišnjim izdancima, kao i na starim izdancima koji nisu uklonjeni posle berbe. Zaraza se vrši sporama obično u drugoj polovini maja. Na donjim delovima izdanaka, naročito oko pupoljaka, prvo se javljaju ljubičaste pege 3–5 cm, koje se šire od pazuha pupoljaka po internodiji i koje kasnije dobijaju braonkastu boju. Sekundarna zaraza javlja se malo kasnije, kad dolazi do pucanja kore koja se cepa i otpada u toku jeseni i zime. Do narednog proleća izdanci dobijaju srebrnastu boju. Na lišću se duž nerava javljaju tamne pege. Tokom leta parazit uništava pupoljke i oštećuje lišće, pa su izdanci osetljivi na zimske mrazeve. Bolest ima najveće posledice naredne godine kad se napadnuti izdanci slabije razvijaju, listovi se suše i otpadaju, pupoljci venu kao i rodni lastari. Tada su plodovi sitni, mekani i bez ukusa. Borba protiv Didymella applanata sastoji se od preventivnih mera i hemijske zaštite.

Preventivne mere podrazumevaju: pravilan izbor položaja za malinjak (sa dobrom provetrenošću) i pravilan sistem gajenja, izbor otpornih ili tolerantnih sorti (kojih je mali broj), korišćenje zdravih izdanaka, uklanjanje prvih serija mladih izdanaka, proređivanje izdanaka za rod, uništavanje korova, iznošenje i spaljivanje obolelih izdanaka posle berbe.

Za kvalitetnu zaštitu neophodna je i primena hemijskih sredstava, ali samo ako se sistematski sprovodi. Najvažniji preparati su na bazi bakra.

Sorta vilamet koja je najvažnija i najrasprostranjenija na našem prostoru, dosta je osetljiva prema ljubičastoj pegavosti, dok je sorta miker otpornija na ovu bolest.

Smeđa pegavost lišća (Sphaerulina rubi)

Oboljenje se javlja na naličju mladog lišća i ispoljava u vidu sitnih (1 do 2 mm) svetlosivih pega kružnog oblika sa tamnom nijansom po obodu. Prvo se javlja na donjem lišću dvogodišnjih rodnih izdanaka, a zatim prelazi na lišće jednogodišnjih izdanaka. Zaraženo lišće prvo žuti, zatim dobija svetlosmeđu boju i otpada pre vremena, izuzev na vrhovima izdanaka. Na taj način, izdanci maline bez lišća i nezreli ulaze u zimu pa mogu stradati od mraza.

Sphaerulina rubi prezimljava na otpalom lišću i na izdancima maline. Prevremeno opadanje lišća ima za posledicu smanjenje roda i kvaliteta plodova. Sistemom zaštite od ljubičaste pegavosti suzbija se i ova bolest.

Sušenje izdanaka maline – nekrotična pjegavost (Leptosphaeria coniothyrium)

Ovu bolest izaziva veoma opasna i širom rasprostranjena fitopatogena gljiva. Simptomi se ispoljavaju u vidu nekrotičnih pega koje su nepravilnog oblika. Nekroza često prstenasto obuhvata izdanke i izaziva njihovo sušenje. Ova gljiva izaziva pucanje kore i njeno ljuštenje, a napada prizemne delove izdanka do dvadesetak centimetara visine. U proleće kora zaraženih izdanaka dobija srebrnastu boju. Ovaj parazit oštećuje provodna tkiva maline. Toplo i vlažno vreme povoljno utiče na razvoj bolesti.

Suzbijanju ove gljive pomažu preventivne mere, a posebno orezivanje, uklanjanje i spaljivanje dvogodišnjih sasušenih i polomljenih izdanaka. Od hemijskih mera preporučuje se upotreba fungicida uz mešanje insekticida koji suzbijaju malininu mušicu.

Rđa maline (Phragmidium rubi-idaei)

Bolest je dosta raširena, a uočava se kasnije u proleće. Javlja se na svim nadzemnim delovima izdanaka.

Na lišću se vide žutonarandžaste pege i u njima žutocrvene izrasline koje postaju crne. Kod jače zaraze lišće otpada tokom avgusta i septembra.

Gljiva se prvenstveno suzbija izborom pogodnih položaja, orezivanjem i spaljivanjem zaraženih izdanaka. Od hemijskih sredstava koriste se preparati na bazi.

Vilamet i miker su sorte otporne prema ovoj bolesti.

Siva trulež plodova (Botryotinia fuckeliana)

Parazit nanosi velike štete zrelim plodovima maline kao i plodovima drugih biljaka. Simptomi se uočavaju pri dozrevanju plodova maline iako parazit prodire u organe biljke pre, u toku i posle cvetanja. Plodovi zaraženi ovim parazitom postaju vodnjikavi, mekani i gorki. Plodove pokriva tamnosiva i paučinasta prevlaka. Oboleli plodovi brzo trule. Ova gljiva se nalazi na izumrlim delovima izdanaka, cvetova i plodova. Razvoju truleži pogoduje visoka vlažnost i prohladno vreme kao i oštećenja plodova od grada za vreme zrenja i transporta plodova.

Miker je sorta otporna na sivu trulež plodova.

Pored uobičajenih preventivnih mera: berbi zdravih, čvrstih i suvih plodova u čistu ambalažu, pažljivoj manipulaciji plodova, obavezna je i hemijska zaštita.

Pepelnica maline (Elsinoë veneta)

Ovo je gljivična bolest koja se uočava u proleće i leto kad malina počinje da lista. Javlja se na izdancima (lišću i stablu), cvetovima i plodovima.

Najuočljiviji znaci su mnoštvo sitnih kružnih ili eliptičnih pega. U sredini su sive, uzdignute, a po krajevima ljubičaste. Na lišću se javlja šupljikavost.

Pepelnica maline (antraknoza) se češće javlja u toku kišnih godina.

Suzbijanje antraknoze pri jačem napadu je teško pa se preporučuje orezivanje svih izdanaka do zemlje i njihovo spaljivanje. Međutim, pri slabijem napadu prskanjima protiv ljubičaste pegavosti eliminiše se i ova bolest.

Plamenjača korena maline (Phytophthora fragariae var. rubi)

Vrste roda Phytophthora su prouzrokovači truleži (plamenjače) korena maline. Otkrivene su 1937. godine u Severnoj Americi, a osamdesetih godina XX veka počinju da ugrožavaju gajenje maline u čitavom svetu. Matičnjaci su osnovni izvor zaraze iz kojih se patogen širi u proizvodne zasade i gde može da izazove potpuno sušenje izdanaka.

Za sprečavanje pojave ove fitopatogene gljive veoma su važne preventivne mere, od kojih su najznačajnije: izbor zemljišta pogodnih fizičkih i hemijskih osobina, sadnja na nezaraženom zemljištu ili njegova fumigacija pre podizanja zasada, korišćenje zdravog sadnog materijala, prednost dati otpornijim sortama i dr. Zasade maline ne podizati na zemljištu gde je prethodno gajen krompir, paradajz, jagoda, lucerka, malina. Od sorti, vilamet je osetljiv, a miker relativno otporan na Phytophthoru. Sve ove mere mogu da spreče ili otežaju njeno širenje.

Traheoverticilioze (Verticillium albo-atrum)

Ovaj parazit napada prvenstveno crnu i purpurnu malinu, ali se javlja i na crvenoj malini. Prisutan je i na velikom broju drugih biljaka: jagodi, kupini, paradajzu, krompiru, paprici, koštićavom voću i dr. Patogen se nalazi u površinskom sloju zemljišta do dubine od 30 cm.

Oboljenje se javlja u oazama u zasadima maline. Simptomi se javljaju na lišću koje se uvrće na gore, a izdanci se suše počevši od zemlje. Bolest zahvata čitav izdanak. Teška i zabarena zemljišta, niske temperature u toku zime i proleća, nepoštovanje plodoreda dovode do jačeg napada ovog patogena. Vilamet je vrlo osjetljiv na ovu bolest. Značajne su preventivne mere kao kod Phytophthore.

Izvor: „Malina“ (Mr Nebojša Veličković)

Foto: Mary Ann Hansen, Virginia Polytechnic Institute and State University, Bugwood.org, Elizabeth Bush, Virginia Polytechnic Institute and State University, Bugwood.org, John Hartman, University of Kentucky, Bugwood.org, André Bolay, St. Fédér. de Recherches Agronomiques de Changins, Bugwood.org