Naučnici tvrde da globalna proizvodnja pšenice može se udvostručiti kako bi se nahranili milioni i sačuvala zemlja.
Pšenica je najrasprostranjenija kultura na svetu i druga posle pirinča u smislu ljudske potrošnje – sa globalnim žetvama u regionu od 750 miliona tona. Naučnici veruju da bi se globalna proizvodnja pšenice mogla udvostručiti pristupom „neiskorišćenom genetskom potencijalu“ useva. Ovo je objavio „Rothamsted Research“, vodeći svetski, neprofitni istraživački centar kojem su poljoprivreda i njen uticaj na društvo u fokusu.
Koristeći moderne tehnike kao što su brzi uzgoj i uređivanje gena, međunarodni tim koji stoji iza novog istraživanja kaže da bi bilo moguće uzgajati nove sorte pšenice prilagođene svakom regionu u kojem se uzgajaju. U zavisnosti od gena, različite sorte pšenice na različite načine uzimaju vodu, sunčevu svetlost i hranljive materije. Naučnici predlažu da bi sa optimalnim genomom usevi pšenice mogli da daju veći prinos zrna po hektaru.
Studija, koju je vodio britanski „Rothamsted Research“, koristila je postojeće podatke o tome kako različiti geni doprinose pojedinačnim osobinama biljaka „kao što su veličina, oblik, metabolizam i rast“.
Oni su sproveli milione simulacija kako bi efikasno dizajnirali savršene biljke pšenice prilagođene njihovom lokalnom okruženju. Upoređujući ove sorte sa lokalno prilagođenim sortama, u svim slučajevima su otkrili da postojeće sorte pšenice nisu imale rezultate u pogledu prinosa zrna.
Izvor: Agrosmart
Foto: Envato, Freepik