Iako vađenje krompira još nije počelo, na glamočkim poljima ove godine očekuje se natprosečan rod, jer su vremenske prilike išle na ruku poljoprivrednicima ovog kraja.
Do izlaska na njive nije ostalo mnogo, a prema rečima Siniše Šolaka, predsednika Udruženja „Glamočki krompir“, krompir će se vaditi u drugoj polovini septembra.
– Ova godina, klimatski gledano, biće veoma rodna zato što nije bilo mnogo sušnih perioda i što je kiša padala bukvalno kada treba – i u cvetu i ovih dana. Osnovni pokazatelj je da se proizvođači ne žale da je suvo. Iako se ne mogu davati precizne procene, mislim da će rod biti natprosečan. Vremenski uslovi su bili povoljni, i to izuzetno povoljni – kaže Šolak.
I dok će im rod ići u prilog, problem poljoprivrednicima može predstavljati radna snaga. Kako kaže Šolak u razgovoru za „Nezavisne novine“, radnike moraju obezbediti, jer ne smeju dozvoliti da krompir propadne.
– Situacija je još teža nego ranije, ljudi je sve manje. Dolaze radnici iz Šipova, Bugojna i drugih krajeva… Sve ovo vodi ka povećanju mehanizacije proizvodnje – sve će se morati prilagoditi mašinskom radu. Nestaje stanovništvo, a samim tim i radna snaga – ističe Šolak.
Inače, glamočki krompir je odnedavno zaštićen oznakom geografskog porekla, a upisom u Registar geografskih oznaka i imena porekla i zvanično je postao brend, što je proizvođačima donelo brojne pogodnosti.
– Pažnju smo definitivno privukli. Činjenica je da postajemo prepoznatljiviji i da zakon takođe ide u prilog plasmanu proizvoda sa geografskim poreklom. Ali činjenica je i da smo potpuno novi na tržištu i da tek treba da tražimo svoje mesto – kaže on.
Nakon što su dobili oznaku geografskog porekla u BiH, Udruženje „Glamočki krompir“ nastavilo je dalje sa sličnim aktivnostima. Trenutno su u procesu zaštite žiga, odnosno vizuelnog identiteta, što bi, kako navodi Šolak, trebalo da bude završeno do kraja godine.
– Naredne godine ćemo ići na upis na listu EU oznaka, pa će to značiti punu prepoznatljivost – otkriva Šolak.
Prema pravilima, nakon što se određeni prehrambeni proizvod registruje u BiH, može se podneti zahtev i za registraciju oznake na nivou Evropske unije.
Pravila za uzgoj i članstvo u udruženju su stroga – sve u cilju kvaliteta i krajnjeg proizvoda. Kako kaže Šolak, dok jedni članovi ulaze, drugi istupaju iz udruženja.
– Ako smo se opredelili da se bavimo kvalitetom, onda moramo da vodimo računa o tome i da kontrolišemo sve parametre. Pravila ostaju ista, saradnja sa istim institucijama, kao i mogućnost provere kvaliteta proizvoda skeniranjem naših etiketa – navodi on.
Podsećamo, nakon što je glamočki krompir postao brend, uvedena je i posebna etiketa sa kodom, čijim skeniranjem se mogu proveriti podaci o proizvođaču, sorti, površini pod usevom, parametrima kvaliteta i dokumentaciji koja potvrđuje poreklo i kvalitet krompira.
Prema rečima Šolaka, kvalitetu glamočkog krompira doprinose brojni faktori.
– Sadi se na nadmorskoj visini između 880 i 920 metara. Na kvalitet utiče i klima, krečnjačko zemljište bogato kalcijum-karbonatom, kao i odsustvo zagađivača. Sve to zajedno doprinosi dobrom razvoju krompira – rekao je on.
Izvor: Nezavisne novine
Foto: azerbaijan_stockers on Freepik; stockking on Freepik; Pixabay