Godišnji biološki ciklus vinove loze i radovi u vinogradu

244

Godišnji ciklus obuhvata promene koje se događaju u okviru jedne godine, a zovu se faze razvoja ili fenofaze.

Poznavanje fenofaza vinove loze, njihove međusobne povezanosti, utjicaja spoljnih činilaca važno je pri izboru sorte i podloge za neko područje, ali i za pravovremeno obavljanje određenih tehnoloških zahvata u vinogradu.

Kod vinove loze razlikujemo sedam fenofaza ili sedam faza karakterističnih promena utoku jedne godine:
•       SUZENJE ILI PLAČ VINOVE LOZE
•       RAST I RAZVOJ VEGETACIJE
•       CVETANJE I OPLODNJA
•       RAST BOBICA
•       DOZREVANJE GROŽĐA
•       PRIPREMA ZA ZIMSKI ODMOR
•       ZIMSKI ODMOR

SUZENJE ILI PLAČ VINOVE LOZE

Početak suzenja vinove loze ukazuje nam na prolećno buđenje vinove loze. Glavni činilac za početak ove faze je temperatura zemljišta i temperatura vazduha. Kada temperatura zemljišta na dubini od 25-30 cm dostigne 7-10°C, počinje aktivnost korena koji usvaja vodu iz tla kako bi nadoknadio zimski gubitak vode u organima. Za početak suzenja potrebno je i da srednja dnevna temperatura vazduha bude 8-10°C, odnosno potreban je zbir pozitivnih dnevnih temperatura. Na rezu vinove loze u fenofazi suzenja vidljivo je kretannje vode u obliku kapljica ( suze). Ovi sokovi nisu bogati hranjivim materijama, pa nisu ni značajni gubici organskih i mineralnih supstanci.

U ovoj fazi su potrebni radovi: rezidba vinove loze, prolećna obrada zemljišta, đubrenje i zimsko prskanje.

RAST I RAZVOJ VEGETACIJE

Ova fenofaza nastupa kada srednja dnevna temperatura nekoliko dana iznosi 7-12°C. Traje 40-60 dana, a razlikujemo nekoliko faza: otvaranje pupoljaka, rast mladara i listova, pojava i razvoj cvetova i cvasti. U početku ove fenofaze za rast i razvoj koriste se zalihe hranljivih materija iz stabla, sve do pojave prvih listića kada započinje stvaranje nove organske materije fotosintezom. Ljuskasti listići pupoljaka pucaju, pojavljuje se zaštitna vunica te izlazi vršak mladara. Često se ova faza naziva i fazom „mišjih ušiju“. Mladari se brzo razvijaju. Uz povoljne temperature dnevni porast mladara može iznositi i do 15 cm. Na mladarima se oblikuju listovi, kolenca i cvasti. U pazuhu listova oblikuju se zimski pupoljci (za iduću vegetaciju) i pupoljci zaperaka. Cvetovi se u cvasti razdvajaju, oblikuju se vitice.

U ovoj fazi važno je vezati lukove, obaviti zaštitu vinove loze, započeti sa pinciranjem rodnih lastara pre cvetanja, zalamanjem zaperaka i plevljenjem.

CVETNJE I OPLODNJA

Fenofaza cvetanja započinje odvajanjem cvetne kapice od osnove, njenog uvijanja prema gore i odbacivanja, pri čemu cvet ostaje go, odnosno tučak i prašnici su slobodni. Za početak ove fenofaze temperatura mora biti najmanje 15°C, dok je optimalna oko 20-25°C, bez velikih padavina, jakih vetrova i uz lagane povetarce. Cvet ostaje otvoren 3-4 dana, te u tom periodu dolazi do oplodnje. Zrnce polena padne na vrh tučka, počinje da klija i dolazi do oplodnje i razvoja semenog zametka – semenke i bobice. Cvetanje u vinogradu traje od 10 do 20 dana, na jednom čokotu desetak dana, a jedna cvast cveta 5-10 dana. Na cvasti se oplodi 30-70% cvetova, što zavisi od spoljnih faktora, sorte i fertilnosti polena. U fazi cvetanja razlikujemo: početak cvetanja (otvoreno 5-10% cvetova), puno cvetanje (otvoreno više od 50% cvetova) i kraj cvetanja (otvoreno više od 95% cvetova).

U ovoj fazi ne bi trebalo da se obavljaju nikakvi poslovi u vinogradu, kako ne bi smo ometali cvetanje i oplodnju.

RAZVOJ BOBICA

Ova fenofaza započinje oplodnjom, a završava početkom zrenja grožđa. Najpovoljnija temperatura za ovu fazu iznosi 25-30°C, uz povoljnu količinu vlage. Bobice se povećaju nekoliko puta, a trajanje ove faze je 30-60 dana, zavisno od sorte i vremenskih prilika. Tokom cele faze bobice su zelene, obavljaju funkciju asimilacije, transpiracije i disanja te same naprave oko 20% hranjivih materija potrebnih za rast i razvoj. Sadržaj šećera je nizak (oko 3%), jer se troši disanjem, dok je sadržaj kiselina visok.

U ovoj fazi potrebno je obaviti radove zelene rezidbe, obradu zemljišta i navodnjavanje (ako je potrebno).

DOZREVANJE GROŽĐA

Ova faza započinje kad su bobice dostigle svoju veličinu i prestale rasti. Menja se boja kožice, te tu pojavu nazivamo šara bobice. Zavisno od sorte, javljaju se žućkasta ili crvenkasta prebojavanja. Kožica postaje mekša, prozirna, elastična i često pokrivena pepeljkom (sortna odlika). Osim vidljivih promena, dolazi i do hemijskih promena u sastavu bobice. Povećava se količina šećera, a smanjuje se količina ukupnih kiselina zbog njihove razgradnje, ali i povećanja volumena bobice (efekt razređenja). Sada je bobica glavni „potrošač“ asimilata nastalih fotosintezom, prvenstveno šećera koji se skladišti u mesu. U trenutku kada se odnos šećera i kiselina više ne menja, nastupila je fiziološka zrelost grožđa. Pri proizvodnji grožđa i vina važnija je tehnološka zrelost, odnosno trenutak kada je grožđe spremno za korišćenje za različite namene (potrošnja u svežem stanju ili proizvodnja različitih tipova vina).

Poznavanje biološkog ciklusa vinove loze nam je važno da bismo pravilno planirali i u pravo vreme obavljali agrotehničke mere i mere zaštite.

Iako se biološki ciklus vinove loze završava zrenjem i berbom, to ne znači da radovi u vinogradu prestaju. Izreka „da vinograd traži slugu, a ne gospodara“ potvrđuje svoju tačnost činjenicom da ni posle berbe za vinogradare nema odmora. Naprotiv, u vinogradu u periodu novembar – februar očekuje ih niz poslova:
•       zaštita čokota od niskih temperatura
•       jesenja duboka obrada zemljišta
•       jesenje đubrenje
•       ispitivanje potencijalne rodnosti
•       rezidba

Za Agro TV: master voćarstva i vinogradarstva Radmila Koprivica, PSSS Beograd

Foto: Radmila Koprivica, Unsplash


reklama