Graškov žižak (Bruchus pisorum) je tipična monofagna vrsta koja za svoju ishranu koristi isključivo grašak i stočni grašak, i pri jačem napadu može da smanji prinos zrna i za 50 odsto.
Prisutnost žiška je jasno uočljiva po prozračnim okruglim mestima na semenjači zrna, ispod kojeg se nalazi larva, lutka, tek formiran imago ili samo otvor kroz koji je izašao imago. Larva je ta koja se hrani unutrašnjim sadržajem. Štete koje izaziva graškov žižak su veoma značajne. Zrno u veliko meri biva oštećeno, a često nije pogodno ni za setvu, jer je klica delimično ili potpuno uništena. Napadnuta i oštećena zran nisu podesna za ishranu.
Bruchus pisorum ima jednu generaciju godišnje. Graškov žižak prezimljava u skladištima, a u prirodi na različitim mestima. Imago izleće iz skrovišta pred kraj proleća, u periodu kad grašak cveta. Na grašku vrši dopunsku ishranu posle čega sledi kopulacija. Ženke polažu jaja na mahune, a ispilele larve se ubušuju u zrno i hrane se njegovim sadržajem. Kompletan razvoj traje oko dva meseca.
Intenzitet napada određuje se pregledom 50-100 mahuna pred berbu i kontrolom zrna u skladištu. U polju se kritičnim napadom smatra ako se u 25 zamaha mrežom za hvatanje insekata uhvate 2-3 imaga.
U cilju suzbijanja ove štetočine važna mera je zaoravati žetvene ostatke kako bi se napadnuta zrna uništila. Takođe, izbegavati setvu graška u blizini šuma, voćnjaka i skladišta.
Hemijsko suzbijanje se izvodi najčešće u periodu kad je 10 odsto cvetova graška otvoreno. Pri slabijem napadu potrebno je tretirati samo ivične delove, čime se sprečava širenje na ostatak parcele. Za suzbijanje ove štetočine kod nas su registrovani insekticidi na bazi acetamiprida.
Preventivno se preporučuje sadnja čili paprike pored parcela sa graškom. Takođe, trebalo bi tokom cvetanja usev graška tretirati preparatima napravljenim od buvača ili čili paprike.
Foto: Mariusz Sobieski, Bugwood.org