Graškova muva

11

Contarinia pisi, kako glasi latinski naziv za graškovu muvu, češće se javlja u krajevima sa većom količinom padavina u prolećnim mesecima , jer joj je za razvoj preko potrebna odgovarajuća vlažnost zemljišta.

Napad se nepovoljno odražava na porast biljaka i formiranje mahuna, odnosno semena, pa je ta štetočina naročito opasna za semenski grašak.

Graškova mušica prezimljuje u stadijumu lutke u kokonu u zemljištu, na dubini od pet do osam centimetara. Ženka prve generacije odlaže jaja u grupicama na unutrašnjoj strani čašice cvetnih pupoljaka, odnosno vršnih izboja. Napadnuti izboji zaostaju u porastu, kratki su, sa stisnutim lišćem i kratkim cvetnim drškama i zadebljanim cvetovima, iz kojih se ne razvijaju mahune, a ako se i razviju, kržljave su, a prinos je manji.

Drugo pokolenje graškove mušice odlaže jaja u mahune, a larve se hrane sa unutrašnje strane mahune. Napadnute mahune iznutra su obložene belim dlačicama, seme je zakržljalo, neravno, grbavo, a takve mahune podložnije su kvarenju i zato slabije podnose transport.

Preporučuje se da se napadnuti izboji i mahune prikupe i spale, a kad je napad jači, tretirati insekticidima na bazi pirimifos-metila, dimetoata, alfa-cipemetrina, imidakloprida…

U područjima sa većom količinom padavina u prolećnim mesecima obavezno se treba pridržavati plodoreda i ne sejati grašak posle grašaka. Valja paziti i na prostornu izolaciju, pa ne bi trebalo sejati grašak u blizini prošlogodišnjih površina zaraženih tom štetočinom.

Izvor: „Štetočine povrća“ (akademik Milan Maceljski i saradnici)


reklama